Zvuči poznato

Dođu dani kada misliš da si potpuno sam
dođu dani kada misliš da je totalni kraj
dođu trenuci kada misliš da igraš pogrešno i
da nema smisla,da si samo glas koji odzvanja
među stenama u nepovrat.
Da te svaki vetar nosi gde god duva..
Zvuči poznato ?
Da zvuči poznato reko bih da miriše na poraz da ne znam.
Da ne znam da je zora najcrnja pred svitanje
Da ne znam da su poslednjih petedest metara pre vrha najteži za
penjanje.
Reko bih da miri[e na poraz ali znam tok kojim pobeda dolazi
i kao ratnik pre borbe smireno dišem i nosim svoj bol
vidim traku cilja vidim drhtanje mišica ali udahnem i potrčim još jače
i umesto da padnem samo sa čela obrišem znoj.
Jer znam da to je moj kroj,makar ostao sam ja dobiću i ovaj boj,
upornost i trud,nepokolebivost i ljubav prema svakom predjenom koraku-
to je pobednički spoj.
ne dam da me oblak koji se mršti uveri da iznad njega nema sunca.
Proćićešs kao što prolaze i trenuci slabosti dolazi svitanje
i vec vidim sucna zrak,koliko god bila crna noć
pred danom bezi mrak.
Reko bih da miriše na poraz da ne znam da se bumerang vraća
kada misliš da je otiso predaleko.
Najgori su oni koji videte dok drhtiš i pitaju
da li mozda drhtiš,čekajuci puna srca da čuju te
da i sam priznaš ono sto od tebe žele da vide.
Ne nisu te pitali da bi te zadržali,pitaju te  da bi
znali koliko treba da se skolne da ako padneš
ne padneš na njih.
Ali zelja za tvojim padom ljulja njihovo držanje
i padaju povlačeći se nazad dok misle da upravo sledi tvoj pad.
Videvši to krecem da koračam sigrunije i jače i gle
čuda kad odlučiš da uspeš sav nestaje bol.
I cilj videvši tvoju volju urpkos svemu
dok trčiš ka njemu kao devojka koja dugo čeka
dragog svog kreće da trci ka tebi.
I ništa te ne zaustavlja da pobediš.

Ti i ja

Ti I ja

Zaista ti kažem mi nemamo gde nego biti ovde I sada,
ovde gde hodam I dišem,
baš ovde dok gledam I pišem.
Sine,šapuće kroz mora,šume I reke,jedina nam planeta mati.
Dete moje ne razaraj moja pluća jer su tvoja-shvati.
Pogrešno sam uzimaš I kradeš sve ono što ti ja od srca mogu dati.
Potrebno je da znaš da smo jedno-pokušaj da to shvatiš.
Zar ti zla koja mi činiš ne govore da kad moje onda i tvoje srce
mora da pati .
Spoznao si mnoge moje tajne,ali za ovu nekako ne želiš znati.
Jer kad meni korene sečeš,sečeš tlo pod nogama svojim.
Imaš slobodu svu nad prostranstvima mojim,ali nezahvlanost čini
da sve ti je tesno I to je ono čega se bojim.
Ti činiš sve da ja umerem a ja sve opet da postojiš.
I na kraju sam činiš da me se bojiš.
Plač mojih potoka i reka ume jako da te  boli,
međutim roditelj strog je  zato što svoje dete jako voli -pa kada
 se srdi onda to čini da bi čovek bio bolji.
Razumi znake koje ti dajem i svoju ćeš stvaralčku moć obojiti punim sjajem.

Život je fer onoliko koliko ti budeš fer prema sebi

Život je fer onoliko koliko ti  budeš fer prema sebi

U životu kako sazrevam učim da čitam između redova između kojih se provlačimo sa svim koferima emocija,rana,sećanja,uspona i padova,ostvarenih i neostvarenih želja,pravih i promašenih ljubavi,pogrešnog i pravog posla.Sa  svim odlukama koje moramo doneti.
Padajući i ustajući učim da su padovi neminovni a pobede moguće.
Da nas padovi uče da sa većim  poštovanjem hodamo.
Pre ili kasnije moraš da shvatiš da samo ti, ma šta god čuo i video,samo ti najbolje znaš ono što želiš u životu i samo ti možes da osetiš ono što ti za srećan život treba.
Od drugih ne očekuj zahvalnost,ali budi zahvalan na svemu što jesi i svemu što  imaš.Jer koristi imaš samo od svoje !
I tako je  u svemu što budeš radio.
Drugi te ne moraju poštovati,ali ti moraš sebe više nego svi zajedno.
Drugima si izbor,ali sa sobom nemaš izbora i zato uvek moraš ići dalje.
Ne traži ničiju dozvolu da budeš srećan jer ćeš to biti onoliko koliko sreće dozvoliš sebi,svoju ličnu sreću možes da doživiš samo ti.To nije nešto što će neko drugi!
Ako dozvoliš da te zgaze,budi siguran da će tako biti.
Neko pametan je to lepo reko...
’’Glupo je očekivati da lav ne pojede tebe samo zato što ti ne jedeš lavove’’ logično zar ne ? J
Granice i pravila između drugih i tebe postavljaš i pomeras isključivo ti ?Razumemo se ?
I na kraju da bi postigao ono što želiš-uradi sve ono što je potrebno-budi fer prema sebi.
Kelvin Kulidž je reko : Ništa na svetu ne može zameniti upornost.
Ne može ni talenat-nema češće pojave od talentovanog neuspešnog čoveka.Ne može ni geniji-nepriznati genije je skoro kliše.
Ne može ni obrazovanje – svet je pun zapuštenih obrazovanih ljudi.
Samo upornost i odlučnost su svemoguće.
Slogan ’’samo nastavi’’ je od uvek rešavao  i uvek će rešavati probleme ljudske rase.
A ja bih dodao da i probleme i rešenja u životu stvaramo samo upornošću.