Na prozoru hladno Beogradsko veče

Bila je sreda,hladne Beogradske večeri,
gledao sam kroz prozor,sve su boje ulice pojačane snegom.
Stavljao sam crne tregere na beloj košulji.
U sobi se sa štapića peo dim mirisa kamilice.
Dve sveće čistile su prostor u koji sam pored velikog spavaćeg kreveta i ogeldala stajao samo ja.
Koliko sam ih samo ljubio ispred ovog ogledala.
Zagrljeni smo pogledom u nas tražili za nama proteklu noć, savršeno glumili ljubav.
Nemirnim rukama tako smireno je mazim od vrata do kolena...slivam se prstima po njoj poput svilne haljine.Pratim je.
Svaka je mislila da jedina tako samnom stoji.
Da je prva  spremna da me samo posle jedne noći voli ..
A ja smešim se i izdišem joj u kosi..pustam da me u zanosu njen miris kao miris kamilice opijeno nosi.
Mnoge su prošle, evo me kraj ogledala stojim sam.
U očima krijem tajnu da samo sam jednoj spreman što ni jednoj nisam dao-dam.
Šešir na njenoj glavi moj je zanos, Znam...
Zašto jednu pesmu nikada sa ni jednom ne pustam dok plivamo u moru strasti.
Samo ona drugim redosledom  ljubi. Drugim pobeđuje i gubi.
Drugim korakom gazi, drugom rukom skida štiklu i na svaki dodir pazi.
Samo ona tako uživa i po licu  mazi.
Ti beogradsko dete, beogradska dama.
Ja pesnik, boem, ženskaroš i provincijalac a tebi do svetla Beorada nije
no do noći u kojoj si samnom sama.
Kosa na jastuku, nežne ruke pored glave, smešiš se stihu što ti moje
usne na uvo nežno stave.
Udaju te svakog dana za razne biznismene i odlikaše...a ti nećeš jer
duboko u sebi se života plaše.
Mnogi ti elegantno otvaraju kavez al šabloni i sloboda nikad išli nisu ko savez.
Udaljila si se iz samo tebi poznato straha, ali svakog jutra sa terase iz dlana vetru
pošalješ poljubac praha.
Samo ti znaš zašto..Samo ja znam kako. Pesma je bila i ostaće moja tajna.
Tako blizu a daleko ljubavi moja sjajna.
Tiha neuhvatljiva kao voda elegnatna i topla dok prstima po meni hoda.

U ime svih nas

Znaš...to što vidiš ujutru plavo i vedro,

to je dan.

Ili dar, ako tako bolje razumeš njegovu veličinu i punoću.

Stavi ruku na levo....kuca.

To je srce, meko i živo.

Isto kao moje, isto kao tvoje.

Isto kao bilo koje srce bilo gde na svetu u bilo kom trenutku.
Takva kakva su juče prestala da kucaju u Parizu, ali ne samo u Parizu.

U Keniji, ali ne samo u Keniji.

Siriji, ali ne samo u Siriji.

Egiptu, ali ne samo u Egiptu.

Takva ista, nevina i puna života stala su nedavno i u mojoj Srbiji i Kosovu. Ali ne samo u Srbiji i Kosovu.

U Hrvatskoj, ali ne samo u Hrvatskoj.

U Sloveniji, ali i ne samo u Sloveniji.

U Njujorku, ali ne samo u Njujorku.

Jer život je svuda podedjanko vredan.

i žločin je svuda gadan i ne fer.

                                                                I srce je svuda srce. Vredno i neponovoljivo.

                                                                 I svako je nasilno gašenje života objavljeni
  rat Tvorcu koji sve                                                                stvara.

                                                               Nišani i pali....ali ne budi tako uzak. Očima vidiš više nego na                                                                nišanskoj rupi.

                                                               I ti i ja na sebi nosimo boje.

                                                               Kriješ se u lišću, jesi li se ikada pitao zašto raste?

                                                               Za koga to vazduh stvara?

                                                               Zbog čega se roditelji raduju deci?

                                                               Shvataš.....mržnja koju stvaramo uništava svet koji je mnogo                                                                  pre nas stvoren.

                                                               Tako mora?

                                                               Probaj bar samo ti biti razuman.

                                                               Ti i ja postaćemo mi. Izbor je tu ako želimo da biramo.

                                                               Ja ću ponosno podići svoju zastavu.

                                                               Istim ponosom kojim bih podigao i tvoju ruku sa tvojom                                                                        zastavom da stoji tik do moje.

                                                               Budi to što jesi ali moraš pusiti druge da budu to što jesu.

                                                               Ne želim ništa manje da budem ja od onoga što manje nego                                                                    što jesi želiš da budeš.

                                                               Naša nam različitost neće zauzeti mesta koja već imamo.

                                                               Tvoja mi pluća neće potrošiti vazduh koji dišem od početka.

                                                               Ne pričaj mi da si drugačiji od mene ako te izmešteni prst                                                                      zaboli na isti način.

                                                               Ili ako ti trun u oku ne smeta da gledaš.

                                                               Ne ubeđuj me da si drugačiji ako ti je stalo da budeš srećan.

                                                               Ubedi me da si drugačiji ako zaista misliš da nikada nisi bio                                                                    dete.

                                                               Znaš...to što vidiš ujutru plavo i vedro,

                                                               to je dan.

                                                               Ili dar, ako tako bolje razumeš njegovu veličinu i punoću.

                                                               Stavi ruku na levo....kuca. 

                                                               To je srce, meko i živo.

                                                                Isto kao moje, isto kao tvoje.

                                                               Isto kao bilo koje srce bilo gde na svetu u bilo kom trenutku.

Od sna do sna

Od sna do sna
Od želje do želje
od cilja do cilja
Po neku zvezdu skinem.

Od noći do noći 
od žene do žene
po neka mi istina
pred očima sine.
Od pesme do pesme
od stiha do stiha
U izazovima tražim
svoj lik
Od dana do dana
za svaki koji dođe
u rukavu čuvam trik.
I čekam onu iz moje pesme
sa kosom dugom
kao mlečni put
Što slika dok je gledam
od sna do sna
moje utočište njen je
poput svile mekani skut.
Nit po nit
dok skidaš me polako
zubić do usne na vratu ostavlja žig
Od mesta do mesta
gde sretnemo se javno
da odemo u mraku
dovoljan je mig
I tako
od reči do reči
svaka moja misao prožeta
je nama
jer sve dok nismo jedno
u duši bićeš sama
i nema noći
u kojoj tebi nisam
podigao čašu
od vina do vina
od boje do boje
za sećanje na ljubav našu.
Mnogo ih je bilo
od dodira do dodira
pamtim na koži samo
topli tvoj.
Od dana do dana
to što ljubav znam
dugovaću njoj.
Od sna do sna
Od želje do želje
od cilja do cilja
Po neku zvezdu skinem.
Od noći do noći
od žene do žene
po neka mi istina
pred očima sine.
Od pesme do pesme
od stiha do stiha
U izazovima tražim
svoj lik
Od dana do dana
za svaki koji dođe
u rukavu čuvam trik.