Budi

 Budi

Otkloni barijere koje u tebi se kriju  hajde budi od onih što svoje bitke bijuu.

 Pogledaj se u oči nisi slučajno na zemlji možeš biti bolji  

da bi se pokrenuo moraš da pozeliš  

svako je svoj i svoju priču piše stvaraj nove delove jer staro se ne briše .

svaki trud ima nagradu ne pitaj zar vredi  

daj sve od sebe jer ne vredi da se štediš,  

jer sve dok se skrivaš ne znaš koliko vrediš  

ako se pitaš da li je neko dotakao zvezdu ti ces biti taj  

jer hrabri prvi napustaju gnezdo .
Život vredi ako ispunjen je ciljem  

ako ne ne znaš kuda i treba ti neko pogledaj pravo  

da li vidiš se daleko ? 

Šustina nevolja nije ih se kloniti vec ne uplašiti  

živi da kad hodaš hodaš ponsom u nozi 
samo odluči gde ćeš i svetu pomozi. 

Pre nego bilo šta tražiš potaži sebe iznutra potraži svoje danas
pa tek pogledaj u sutra .Samo hrabar budi iz srca poželi drugačija jutra, Bole sećanja,bole stvari,bole ljudi saberi sve pa najbolji budi ! Ako nisi kao svi nazvaće te ludim. Ostavi pravila I očekivanja sva, Jedan I jedan nisu uvek dva.Gde je početak a gde kraj  samo Bog zna.       

Ostavi mi naša jutra

Ostav mi naša jutra

Odlaziš,skupljaš se,sve miriše da je gotovo između nas,
ti tražiš svoj svet ja tražim nas..
I oboje u krugu tražimo svoje uglove
I sve se tako brzo desi kada ljude ponese ludilo da što dalje odu
jedno od drugo,čini se da se sve sporo stiče a kada se nepormišljeno
želimo rastati onda to se desi najbrže...
Toliko brzo da ti ne želiš da čuješ,a ja ne smem i ne znam šta prvo da ti kažem.
A sve bi stalo u jednoj reči koja je za mene sve u tom trenutku da me stvarno želiš čuti..-ostani.
Zar ne čuješ koliko to glasno govorim u sebi,i ceo zvonim od samo jedne reči ,ostani.
Moj pogled je promukao govoreći to.
Odlazis,ali mogu li te zamoliti da ostaviš mi moje čarobne noći,i u njima naše magične moći ?
Ispunjene dodirima dva svetla koja međusobno prožimajući se rađaju boje i nijanse nežnosti,
uzdaha,čežnje,drhtanja,treme,onog slatkog stida,želje,strasti...naše ljubavi.
Ostavi mi buđenje tvojim malim prstom dok mi pomeraš usnu i umesto budilnika meni tvoj poljubac  tik do uha najavljuje jutro,jutro koje želi da traje sa nama koliko i mi sa njim.
Jutro u kome umesto izgužvanog i palog pokrivača od zime dva naga tela se više pribijaju jedno uz drugo mazeći i mrseci stopala od hladnoće.
Otimam ti jastuk ljubeći te i ti odustaješ i biraš moje grudi-pobedio sam u toj igri jer si me pobedila
svojom lepotom.
I sada ništa ne čuješ od toga,jer su te drugi ubedili da ta jutra nisu vredna jer ih sami nisu imali ...lažu tee,sve bi dali za njih.
Ostavi mi naša jutra kao što ja u jutro želim ostati u tvojoj kosi.
Ostavi mi naša jutra kao što ja želim ostati u tvojim očima jer prelepo izgledaju u meni.
Ostvi mi naša jutra.

Sve sve možeš kad si mlad!

Sve sve možeš kad si mlad !

Sve sve možeš kad si mlad
veruj u čuda ne staj ni jednog trena,
tvoj je život tvoja su vremena!
Ustani i trči smej se svemu
zagrli prvu curu jer taj osećaj
nema cenu!
Slavi svoje noći čekaj svoje zore
ostavi sva pravila snađi se
i hajdemo na more !
Penji se na vrhove-idemo do gore !
Daj mi ruku moja mala vreme leti
ali mi smo noćas brži,
samo budi moja noćas nemamo ništa
ali sve je naše samo za ruku me drži!
Sve sve možeš kad si mlad
veruj u čuda ne staj ni jednog trena,
tvoj je život tvoja su vremena!
Ne želim kravatu daj skolni mi
mašnu,brzo odkopčaj mi košulju
daj mi ranac ja neću kožnu tašnu!
Umesto sata na ruci nosiću
tvoga ugriza trag,briga me za vreme
tvoj sam i mlad !

Dušo moja

Dušo moja

Oprosti dušo što sa sumnjom ti prilazim,
moje je strpljenje kraće nego ranije jer
trošilo se bez štednje pa i previše...
Čašu su ljubavi moju ispli pogrešno
gosti dočekani pravim srcem.
Ali daj mi šansu jer zaslužujemo oboje
novu zoru iz koje se
mogu roditi dvoje novih ljudi.
Sa ovo malo snage od sećanja
što dušu na delove dele..
smešim se tvom licu jer mi liči
na anđela spasa.
Samo sada znam da može biti samo bolje
jer sve drugo sam odavno doživeo.
Ne bojim se ja pada jer padao sam na sve načine
pa i naviko da to kotrljanje upotrebim u dobrom
smeru.
Ne sumnjaj u reči ove duše jer tvoji dlanovi
otklanjaju tugu.Sa usnama tvojim ponovo osećam
da srećan bih mogao da stojim.
Sa po jednim krilom zajedno bi smo mogli leteti
u nove dane sa  bojama duge.
Ja sada ponovo tražim ljubav zato nemoj misliti da si
mi samo sklonište od tuge.

I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini sve
kada i ti ja zaspimo i budimo se pitanjem
da li nam je trebalo sve to.
I kako ti se čini da kraj sebe imaš ljude a nemaš srca,
da imaš poljubce koje ne osećaš...
Da kraj sebe nemaš prazno mesto a nemaš razloga
da budeš sa njim.
Reci mi kako je kada ti fali čista ljubav na koju smo
samo mi navikli.
Ona koja te noću tera što pre u novi dan,
ona zbog koje sa sjajem u očima izlaziš iz kuće
jer znaš da te nešto posebno čeka.
Reci mi jer i ja bih dobro znao da pričam ti o tome.
Da ti pričam kako je...kako je kad prazan ulicom hodam
i ne svesno tražim da te sretnem tamo gde nisi.
I sa jačim vetrom ja jače stisnem svoj džep
onako kako bi ti nekad baš u tom trenu stisnula u njemu moju ruku.
A ja bih zastao zagrlio te i poljubio,i ti bi mi kroz najlepši osmeh stisnutih zuba
rekla požuri hladno je.A ja sam goreo od ljubavi.
...A trebalo je tada još stajati...stajati i ne doći tamo gde smo i ti i ja sada,
u istom gradu na dva kraja...Ali ja ću uvek osećati da smo celina.
Baš kao onda kada smo se držali za ruke.

Ti si moja neispričana priča

Ti si moja neispričana priča

Ti si moja neispričana priča
čiji kraj menjam svake noći,pa se pre spavanja
molim da učiniš ga srećnim tako što ćeš mi opet doći.
Ti si moja neispričana priča,
a ja u njoj tek onako bitan lik to moj je film,moja uloga
da čekam galvnu glumicu a u njemu to možeš biti samo ti.
Ti si moja neispričana priča o kako bih voleo da je
više ne pišem sam,
svoje sam ti srce sa olvokom i papirom moje sudbine bio spreman,
da bez  oklevanja,kad poželiš ti dam.
I dođii,dođi,ispiši nove redove većim slovima,pomozi mi i oboji moj svet
zajedničkim snovima.
Ne stavljaj tačke,tamo gde to piše ti stavi zareze da nastavimo srećniji i jači
bez ove glupe i bezsmislene pauze.
Stavi apostorfe gde ti fale reči,jer ti i ja smo mana koja se jako  teško leči.
Ti si moja neispričana priča koju svakog jutra pričam na glas sebi,
ponavljam te rečima da čuješ me ali počnem je pričati tiho
jer pomislim da ti se svidela ne bi.
Ti si moja neispričana priča...

Tebi

Tebi

Pričaju mi da je teško mada vidim i sam ...
Nedostaješ mala da obojiš mi dan,
Da li pre spavanja me tražiš da dođem ti u san...
Da još jedan ti zagrljaj dam.
Ja moram dalje,ali zar to moram sam?
Neću pasti,osvojiću vrhove nove,ali ...
Želeo bih da si pored mene jer svaki koji osvojim
tvojim imenom nazovem.
I koračam,molim se,da gde god budeš osetiš samo sreću,
koju sam ja osećao sa stobom,a koju skoro osetiti neću..
Čudna je vaga života pa na stranu sreće koji kamen stavim,
da prevagne gde bih hteo i tako se vadim.
No kako bilo verujem i ostajem pri tome da svojim putem kreneš još
jače baš kada te slome.