Sačuvaj nas Gospode

Sačuvaj nas Gospode

Sačuvaj Gospode iskrene i dobre,
sve moje porodicu moju i sve drage.
Drži na okupu naše duše blage.
Čuvaj nas u vremenima raznim,
Ljubav je naše najvee bogatstvo
bez nje se svako oseća praznim.
Čuvaj oca i majku,sestru i brata,
sve rođake po telu i duši,
daj nam da budemo izvor života nepresušni.
Usliši sve naše skromne glase,
o Gospode ti nas vodiš i ti nas spase.
O Gosode pastiru naš od kada je veka,
ti nam reče da pravedne život čeka.
Ti blagoslovi svaki naš trud,
jer bez tebe neko ako želi ili slep je ili lud.
Gde god da odemo puteve nam ukrsti,
da svi na okupu i broju budemo kao na ruci prsti.
O Gospode,snago i temelju čvrsti.
Samo ti i milost tvoja dane i noći na poklon nam daje,
sva iskustva i dela naša da u Tvoju slavu sjaje.
Gospode ti nas na put šalješ i ti znaš zašto baš tamo,
Ne bojim se ja puta,već samo molim da
tvoja nas ljubav prati samo.
Smanji daljine između nas voljene jer sve ti je u dlanu.
Sve žive i zdrave sačuvaj nas u danu.
Neka se u vekove ime tvoje peva na glas,
Ti naš Sazdatelj,naša svetlost i naš spas.
Gorim Gospode da za sve što si nam dao iskažem ti hvalu,
zato ovim stihovima skromnim bledo slikam tvoje ime i slavu.

Dar

Svaki se čovek rodio sa svim potrebnim stvarima da bude uspešan i najbolji.
Taj veliki poklon ne dolazi od pitanja da li ga mi želimo.
On nam je jednostavno dat.Mi ih jendostavno imamo.Jedina razlika između uspešnih
i neuspešnih ljudi je korišćenje ili ne korišćenje tih darova.
Da, to je vaš talenat.Za ovo su vam potrebna dva uslova:
prvi je da to što radite volite, drugi je da budete srećni dok to radite.
Dva kraja jedne stvari između kojih se nalazi uspeh!
Dve vrste ljudi postoje u svakom trenutku.Na jednoj strani ljudi koji nešto rade,
na drugoj priče o ljudima koji nešto rade.
Izaberite svoju što pre!
Bićete najbolji u onome u čemu ste najtalentovaniji!Ne bežite od sebe jer je to izvor svih ličnih nezadovljstva!

Revolucionar

Revolucionar
Mnogo ljudi,poput mora,bura ih ljulja i niše,samo jedna stena iz vode viri,
gleda zvezde i želi više.
Puno oblaka svi teže da se privuku i spoje,svi ko jedan da budu veći.
Samo jedan leti drugoj strani slobode,samo jedan smelo vesla sreći.
Sva se trava savila pred vetrom,samo jedan cvet visoko drži late,svi bi da na tren
budu poput njega,ali manje boli ako vetar prate.
Od kuda mu snaga,od kuda mu hrabrost,on nije jači od vetra,kako to da ne pokaže slabost?
Nema straha,on postoji da bi našao radost.
Revolucionar se rađa u polju visok kao cveta maka,
On sam stvara i postavlja,bez odbrenja i znaka.
Njegov je pogled dalji od neba,njegova reč je ono čega nema.
Usamljen,i svoj za slobodu i budućnost  on sebe daje i bije ljuti  boj.
Vidi ono što tek će doći,radi ono što nikada neće proći.
Odavno ne pita za cenu,koliko je potrebno i koliko da čeka,
jer njegove su ideje ,ideje budućeg veka.

Radnička pesma revolucije i bola

O živi čoveče zašto li živiš,
šta je svrha tvog postojanja?
Da sanjaš negde na sredini i radiš 
da nekom drugom ostvaruješ snove?
Da o sebi stigneš da  razmišljaš tek pred spavanje 
kada se stiša buka mašina, i kada završiš sve ono
što će ti doneti parče hleba.
Ali zar sve te boli i sve te muke da ne budeš gladan,i sve što je 
komad je hleba.Pitaš se kao i svi ,šta uredu nije,da li je ta patnja 
normalna i da li tako zaista treba?
I sva duboka pitanja o tebi ostavljas tamo odakle su došla.
Pogneš se i shvatiš da si nemoćan da promeniš išta.
Da odavno si na traci smrti i sirovine kapitala još pre rođenja..
Jer ti se nisi rodio bogat.
I ono najvrednije što imaš i što sav novac na svetu ne može da kupi,ti 
nemilosrdno za novac daješ,to je tvoje zdravlje koje kada uništiš zbog njega
i shvatiš da je kasno,onda se kaješ.
U čemu ti je prošao život da budeš dobar i radnik za primer?
Otresi prašinu sa svojih ruku ne prljaj ruke hraneći one koji odavno sa hrnaom ne znaju
šta će.Ništa oni nemaju za tebe,samo bol i krug koji tebi daće.
To odavno nisu ljudi njihova srca aparati su za pare koji gutaju sebe ali tvoja je 
dužnost da se boriš da nikada ne proguta tebe.
Dok njihovi sinovi glume gospodu tebi je več od svega dosta,odavno živiš
da ima za sutra i to te već preskupko košta.
Ako ćeš ginuti u bedi i nemoći i ćutati do poslednjeg časa, onda nisi ni trebao da psotojiš
jer u ćutanju nema nikakvog spasa.
Dobio si život ali je neko drugi postavio njegova pravila,zar se to zove sloboda?
Dobio si mladost ali su oni osmislili traku za kojim ona u nepovrat teče.
I dok osvestiš  se da imao si jutro,pred tobom biće smrklo veče.
Mi nismo društvo jednakih šansi,zar ti to odavno nije jasno?
Zar ne vidis da im nisi bitan i o tome govore vrlo glasno.
Zastrašuju i prete organima reda,ti ćutiš i trpiš i čekaš da kosa ti postane seda.
I onda shvatiš da si najbolje godine poklonio zakonu povinovanja i straha,i tada sve bi dao
za šansu da započneš borbu i ustaneš iz praha.
Ubijaš sebe da bi kupio sebi hranu koja te opet cedi i ubija..pa zapitaj se gde taj krug vodi?
Ova predstava neće trajati još dugo.Podići će se na noge snovi o sreći,rane će se pretvoriti
u krila snage nove misli i revolucije koja će doneti slobodu čoveka.
Ustaće.Ustaće deca srećnog detnjistva da oteto vrate sebi.Ustaće u ime grobova
svojih predaka.Ustaćeš i ti sa njima za budućnost svoje dece.
I pre nego prašina uhvati i jedno slovo ovih redova narod će svojim rukama graditi
gradove svoje sreće.
Istim će rukama uhvatiti sunce na svom putu i zaustaviti ga na uglu radosti,snage i napretka
koje će biti podređeno  čovekovoj slobodi i lepoti života.

Ne otvarajte fabrike

Ne otvarajte fabrike.
Nema tih para kojima se može platiti san jednog mladog čoveka čija mladost vene na traci
u halama kapitalnog imperijaliste , čija se deca školuju u Londonu.
Nema tih para kojima se život i šansa u životu mogu vratiti unazad.Ni mladost ni potrošena snaga na borbe koje nisu bile naše.
Ne zapošljavajte se da bi ste jeli jer ne živimo da bismo  jeli već jedemo da bismo živeli .Ne odlučujte se pre
za posao nego za faklutet,samo zato sto ce vam kakav takav posao odmah doneti pare.
Ne zivimo da bi samo ziveli,vec da ostavimo trag.Ne radite samo zato sto ljudi oko vas rade,zato sto vam se cini da je bolja riba u ruci nego patka u vodi,već čekajte svoj poziv, radite na sebi
i budite spremni kada on dodje.Niste ovde da bi ste bežali od prepreka već da bi ih svaldali.Ne čekajte dugo,ni ne žurite prerano.Bole će vas.Neće biti lako.Ali ne bijte bitke danasnje vecere vec sutrasnjeg imena koje nosite.Niste rodjeni da budete oruđe.Setite se sebe
dok ste  se gledali u ogledalu, mladog i lepog lica,tela,sjanih očiju,dok ste se  gledali u dubini vašeg savršenog bića.Šta ste videli ?
Nekog zaista važnog!Neophodnog!Osetite ljubav prema sebi!Stvoreni ste iz ljubavi!Godine koje trošite
nećete dobiti nazad.Borite se za sebe!Za vašu slobodu protiv modernog ropstva.Stvoreni su uslovi
za kompletno zaglupljivanje nacije,pretvoreni smo u jeftinu radnu snagu i toj ulozi posvecujemo jedan jedini sveti zivot koji imamo.Ne radite to!
Ovde svi vole da pricaju o davnim srecnim vremenima kada smo imali toliko fabrika, i sve su nam fabrike radile. Jaoo kako divna zemlja! Radis 12 sati kao rob za masinu koju je napravio neko pametniji od tebe.
Sta je sa tvojim duhovnim vrednostima ?Sta je sa onim sto ti mozes da stvoris za nekog drugog? Ali
ne možes raditi i stvarati za nekgo ako si gladan ,jer onda moras samo raditi za nekog drugog.
Ali dovedeni smo dotle.Ne jednom godinom ne ni za dve,vec dvadeset proteklih prokletih.
Danas imamo fabrike koje nasmejana gospoda sa ponosom progaslava otvorenim a narod ostavljen
na milost i nemilost vetra stihije beznadja i bede kliče za dužnom zahvalnošću jer zaboga ima gde da radi.
Znate mi smo vam uzeli sve  , ali ipak nemojte biti tako nezhavlani , pa ipak smo vam da li da preživite.
Jer vi sami sa svojim resursima ne bi   znali,pa je  potreban neko pametnijii da vam sve to  uzme
i da vam koliko treba.Jer bolje je kada pogledate  da svakom stranom investitoru za svakog radnika
država da i do 10 000 e da bi radnik primao 30 000 din,Zasto svakom poljoprivredniku,studentu,sportisti,piscu,veteranu dati 2 000 evra jer on stvarno ne zna sta bi sa njima.
Zato je logicno da skolarine na faklutetima budu i 2500 evra za jednu godinu studija,a da  vam roditelji nemaju gde raditi.Gde vi ,kada zavrsite, ili u toku sutdija nemate gde raditi.Jer nemate po zavrsteku studija odmah minimum 10 godina isksutva da biste negde pisali izvestaj.
Kada sve skupite dodje vam najbolje da se zaposlite u fabrici koja kakva da je nudi plaćeni radni staž, redovnu platu i kada sve saberte u pustinji koju su drugi napravili taj bunar vode je vise nego
blagoslov.Ali jeste li zato placali 2500 evra faklutetima,istrajli do kraja, borili se za svoj san.I na kraju bacili sustinski deo sebe zbog osecaja krivice i nemoci.Jer to zemlja koju volim?
Znate,ja zaista nisam srećan zbog toga što moja sestra radi u fabrici.A to bih trebao da budem.
I ona bi trebala da bude.Jer znate njeno radno mesto je da bude ugledna profesorka sociologije za koju je dala svojih najbolih pet godina zivota.Ali ona to ne moze biti jer nije spavala ni sa  jednim loklanim vlastodrscem koji je na isti nacin postao to sto jeste.
Ne mogu se radovati zato sto moja sestra prima redovnu platu od 20 i kusur hiljada i zato sto joj ide radni staz i ako tako nastavi docice i do penzije.Ali procice vreme i rada i penzije i doci ce trenutak istine ko smo i sta je bila nasa uloga.Nije problem u fabrickom radniku ali ako to zaista osecate.Nemojte ici i raditi tamo jer vam iz tog uga izgleda kao jedino resenje.Reci cu vam ono sto sam rekao i sebi.
Ne odustajte od sebe i svoje potencijale , ne poklanjate zaboravu vremena,ne poklanjajte groblju.
Već odlučite,stegnite se,zacrtajte!Borte se za drzavu koja ce vas psotovati ili odite iz nje.Nema komprmisa.Zivot nikada ne pravi kompromise, matemtika je jednsotanva bori se ili nestani.
Ne plasite se hleba,ne plasite se smrti.Budite Vi-Vi.Živite svju legendu ,vašu vrednost ,vaše  crte istorije za koje će svi znati da su vaše.Napred sve do pobede!
Sada ste mladi i ništa vam ne pada teško,pristajete na sve uslove.Ali kada to prodje biće vam
žao jer niste dali za pravi cilj ono najvrednije sto jednom se kroz zivot daje.Ne odustajte,
Ako ne idete do kraja , zasto uopste idete?Vec ste dobili rane,vec ste uvuceni u brobu
za sebe,naplatite  to vasim ostvarenim snom.Uprkos svemu.Bol je prolazan,slava je vecna.

Ostanak mladih u svojoj sredini

Ostanak maldih u svojoj sredini

Naša zemlja se kao nikada do sada nije susrela sa tako velikim i podmuklim zlom kao što to nešto takvo danas stoji  ispred nas. I ovoga puta to nisu razjareni naordi na čijem dalekom putu mi stojimo,na svu sreću to nisu ni prirodne katastrofe.
To je vreme,a to je nesloga,a to je jedno opšte neslušanje i nerazumevanje,užasna komunikacija između svih generacija  a koja je opsti zakon opastanka jedne zajednice koja udruzena zajedno opstaje jer ima toliko toga zajednickog.
Ova puta mi imamo zadatak da svog neprijatelja peobrazimo u prijatelja koji ce nas kao dobri skeledzija prebaciti preko reke zaborava,nestanka,sebičnosti,trajnog odlaska najvećeg resursa jedne zemlje a to su ljudi.i na kraju krajeva do nestnaka nase države koja je u velikom procesu.
Svoje vreme i šanse pred nama mi moramo shvatiti ozbiljno,jer to više nisu neka od pitanja
ona su jednostavno pitanja naše egzistnecije te na njih moramo odgovoriti i kao država,loklana zajednica ali i kao pojedinac.Jer ako je porodica ćelija društva dobar pojeidnac je ćelija dobrog društva.
Ja vas pozivam da se probudimo i shvatimo da pred problemima koje svi gledamo ne žmurimo,ili bežimo jer oni nas neće juriti.Oni će nas sa istim pitanjima sačekati u dubokoj starosti da nam se podrugljivo nemoćnima namseju i naterati nas da priznamo i progutamo svu svoju neodgovornost
duboko kajajući se što nismo kad smo trebali radili ono što je bilo u našoj moći,ono što od nas zavisi.
Prolazimo pored đubreta na ulici i svi se usuđujemo pričati kako su nam ulice i parkovi prljavi,a osim
te priče niko od nas nije to đubre hteo skloniti.U prenetom značenju rekao sam to jer je to ključno u našem naordu to je kočnica.Ako znaš i vidiš šta je loše,sposoban si da uradiš nešto dobro-uradi ga!
Ne diži ruke,to đubre je tada baš zbog tebe stajalo tu-mi smo imali šansu da ga sklonimo,a nismo to uradili.
To znači ako vidimo svoju Srbiju kako se davi u moru bede,prljavštine,velike vode nezainteresovanosti prepuštenoj samoj sebi,da svoju ruku damo davljeniku i spasimo ga,a ne da gledamo kako se davi i kao svi vičemo sa obale UDAVI SE SRBIJA I DA PRED davljenikom bezimo.
Ja sam svestan  gde zivimo i koliko je sve potebno da se iz temelja menja,i znam da ovo prače zemlje
nije imalo sluha ni za najveće talente,ni na najveće nepravde i da smo mnogo koletivno stradali zbog toga..Ali vam isto tako kažem da ne idemo utabanim stazama negde vani jer cemo stići tamo gde su mnogi pre nas stigli.Pozivam vas sve pojedinačno da u našoj zajednici prvi put budemo pravi pobednici.Da budemo prvi u svojoj zemlji!Da postnaemo pobednici ne jedni od mnogih!
Da se danas odlučimo i da ne odusajtemo više nikada pa makar se nebo rušilo!Da znamo šta imamo,da shvatimo koliko daleko možemo sa tim i da zapnemo!Tako se osvaja tržište!
Da svakoga dana učimo o uspehu,ekonomiji,orgnaizaciji i samoorganizaciji,o vrendovanju,etici.
Imamo resurse,imamo potencijala,imamo pametne ljude,imamo energiju ali hajde da sve to kao i svih godina do sada ne bacimo niz vetar,jer nam ni jedan dan ni jedna prokockana noć neće biti vraćena nazad.
Potrebana nam je politika koja će krajnje odgovorno pristupiti slušanju mladih ali ne smao slušati jer komnukacija radi samo ako radi u dva smera.Bez cinizma i malodošnosti kao što je to bilao više od 20 godina unazad ako zaista želimo naše krajeve videti bogatijim za mnogo više ljudi,mnogo srećnijih lica,mnogo ostvarenih i moćnih ideja posle kojih nam neće biti potreban svet-Mi ćemo biti svet.
Ali nam za ostanak mladih u svojim zajendicama moaju biti obezbeđeni svi uslovi koji podržavaju rast i razvoj kako mladih tako i ideja i progresa koje nove snage donose sa sobom.Obrazovanje je ključ
Mora se uspostaviti nedvosmisleni program kome će krajnji cilj biti progres!Sredina gde se mlade nade neće osetiti izigrano,da budu domaći na svom terenu a ne da se kod kuće osećaju kao stranci.
Loklane zajednice moraju stovriti kreativne timove koji će se iskrneo baviti prpeozanvanjem potnecijala u svojoj sredini,da vidimo šta su naši resursi,da li je poljoprivreda,da li je turziam,da li je knjizenovst,sport.Ne sme se ponoviti da nas nije briga šta nam se dešava ispred dovrišta.
Lokalna zajednica mora uspotaviti programe u kojima će ljudi porpeoznati sigurnost,zeleno svetlo da sve što kažu znaju da će ih neko čuti i da će biti shvaćeni.
Mi danas kažemo mi smo siromašna zemlja,mi nemamo para,ali u toj trci sa parama i kao zemlja i kao građani bićemo poslednji sve dok ne shvatimo da je novac posledica a ne uzrok.Novac ce dodji kada to sto imamo,to znamo i to sto nudimo zaista vredi te kolektivne igre zvane novac.
Ako bi dva coveka ostala u pustinji jedan bi imao zlatne poluge a drugi flasu vode pa jer mislite da bi covek sa vodom dao vodu u zamenu za zaltne poluge ?Dobra orgnaizacija resursa,potnecijala je bogatstvo.
Kako u ne rzavijenoj i ne izgradjenoj zemlji neko moze reci da nema posla?A gde će ga to biti onda ?
Tačno je da turisti treba da posećuju naša sela  i naše prirodne lepote,mi samo od turizma mozemo procvetati ali ne mozemo jer se ne borimo dovoljno  da u svakom atratikvnom područiju bude dobrih puteva,smesjtanih kapaciteta,kvlaitentog programa,ali u toj nameri moramo biti iskreni,ne mozemo za nista dobiti nesto,prvo moramo biti neko da bi smo imali nesto.-Klijent ne kupuje već bira,ili smo izabrani,ili smo bez posla. I zbog toga na sve načine moramo fokus staviti na edukaciaju.
da postujemo prvo sebe a onda kada znamo sta je to postovanje da na zdrav nacin vrednujemo i sve drugo.I kad mislite da možete i kada mislite da ne možete upravu ste.rekao je Henri Ford.Potrebni su na optimizam i vera jer statistika pokazuje da nema uspesnih ljudi sa losim stavom.
Mladi zele da svoju zemlju osete kao svoju a to znaci i podrazumeva da to sto oni misle i zele da urade nije nesto drugog ili treceg reda.Moraju osetiti da je okolina ponosna na njih u protivnom kao i svaki gost koji lose bude docekan budite sigruni da ga sledeci put nece biti.
Danas se vreme bitno razlikuje od vremena kada ste mogli da samo znanjem stečenim ili nestečnim u par godina studija bez i jednog usavrsavanja i napredovanja celog zivota radite isti poso po jednoj recepturi.Ali toga vise nema,Hvala Bogu sto toga vise nema.Mi danas nemozemo opstati kao konkurencija ako svakoga dana ne učimo o obrazovanju,o očuvanju pishofizičke kondicije jer  na taj način možemo duže ostati u igri i to je pravilo svakog uspeha.-To je proces,to je progres.
Danas mladi čovek mora više nego ikada zauzeti kritčki i samokritički stav,da sve oko sebe dovede u pitanju i postavi zdrave temelje kvaliteta,zdrave sredine,zivotnogi radnog prostora sa jasnim pitanjima i najsikrenijim odgovorima ko smo mi ?Šta želimo biti?Zasto nam je to potrebno?Gde zelimo ?Da postanemo pravi pobednici i lideri svega dobrog!
Svoje izalganje zavrsicu univerzlanom istinom zapisanom u pslatriu 129
„Idi napred i traži,produži dalje i spoznaćeš vrhunac slave“

Moja borba!

Moja borba

Odrastao rano svhatio poentu nisam uzeo da smaram
da bih tripovao poetu.Ovo je pesma o borbi ne o običnom repu.
To što čitataš u tekstovima mojim su redovi istine o našem svetu.
Voziš,trčiš ili hodaš da bi uspeo ispred sebe svakog trena moraš imati metu.
Da svakoga dana preborjiš ko stoji iza tebe i ispred kojih se ideala boriš ?
Kada počne novi dan za koja se imena moliš ?
Ko te gleda s neba i ko te na zemlji treba?
Da li  sediš mirno  dok jedeš svoj hleba ?
Skim se budiš,koga imaš pored sebe,da li svestan si da je ovo tvoje vreme ?
Ne kalkuliši koliki je teret i kolika je cena imaš opicju da za nju ostviš skup trag
ili nestaneš ko sena.
Ne pričam vam bajke koje čitali smo kao mali,kad smo iz svakog kutka sreću
izvući znali,i nikad ne bi stali ma koliko puta pali.
Nisu problem bajke one suštini nas uče da ne plaši se bola onaj koji prvi vuče.
Da li si svestan da jedno dobro i vredno danas stvara ponosno juče.
Ja ustao sam za juče,za danas,za kvalitetnije sutra,za srećnijeg tebe
za srećnija jutra. Ustani danas i bori se za sutra!
Ne nosim maske i ne mažem boje ja ostao sam svoj ja živim ideale svoje.
I kolko god da prođe ja ću biti onaj isti što stoji i kad stoji sam,što
u čijoj svesti postoji svest koliko moćan je samo jedan dan.
Ja verujem da čovek nije biće da isperu mu mozak i svrstaju ga u slabiće.
Ja verujem da ljubav,ponos i obraz nemaju cenu i da to svi znaju ali prepuste
se sistemu.Jer misle da je veći,da umesto njih odlučuje neko treći,što bitniji je
i veći.A upravu takvi snaga su mašine koja prodaje nam maske kada podgine prašine.
I nikako da sine da samo ništa neće da se skine da potrebna je volja,potreban je korak.
Potrebna je istina da za velike promene nisu potrebne godine.Već odluka i vera
da uradiš šta smeraš.Da uhvatiš san i do kraja teraš.
Ne pričavam o borbi kamenjem i bakljama o polomljenim izlozima i pokradenim jaknama.
Već da kao borci zauzemo gard da borimo se znanjem da podignemo grad.
Da planiramo svoje da živimo sada!
Da oslobodimo snagu koja je u nama!
Da kada smo u svetlosti ništa ne može nam tama!
Ja verjem u onog čoveka danas sakrivenog u vremeu,rođenog iz ljubavi u
dhovnom semenu.Koji život živi kao najveću svetinju smelo živeći ovde ne bežeći u sećanju.
Skromnog čoveka što živi u prvim linijama pravde,punog ožiljaka ali nikada bez nade.
Takvi su oni što celog života rade,spreman da ostane da sutra bolje postane.
Da brani ideju i kada mu se smeju, s pravom nadaju se berbi oni koji seju.
Živimo u zabludi ako mislimo da samo od sebe počeće bolje,to je jedan proces,
to koraci su volje.
To je proces koji počinje kada probudiš se svestan da više nego ikad želiš biti srećan.
Da okružen si svojima,ispunjen si snovima,da ostvariš ciljeve spremno raduješ se novima.
Da ne strepiš iznova šta će danas biti,moja je parola uzmi znanje u ruci pa prkosi muci!
Ustajme u ime svojih predaka što živote su dali u ime našeg napretka.
Ja radiću oko sebe i na sebi da sutra mojoj deci dogodilo se ne bi.
Da sa nevericom gledaju umorne i izranjavane roditelje kako osramoćeni uzdišući sedaju
stradali što se uceni ne predaju.
Da u svom vremenu ne vide to što svi danas vidimo i nemamo snage da se dostojno stidimo.
Da nemoćni gledamo kako umire nam baka a moglo je durgačije falila je dlaka.
E ta dlaka je tajna našeg nacionalnog mraka,zapošljavanje po bojama,zvanje iz inata.
Došli smo do kraja jer u nedgoled to ne može tako ,to više nije stvar politike jer to oseća svako.
Uzmu vam sve i traže vam naklon,zaštitie se ustavom i kažu t je zakon.
A ja vas pitam kada i poslednji Srbin nestane koga ćete demanotvati da to nije tako ?
Zato svi na noge i glavu digni gore,borbom kupi svaku nit sedu i na licu bore.
Neka zna se nek se pamti da od naše su borbe.
Za neke nove duše što stari sistem ruše,za hrabre pojedince,za neke nove klince
koji imaće petlje da kažu šta nam treba,što saćuvaće sebe i svoje parče neba.
Ja verujem u čoveka da to će bti do veka !

13.6.2015