Kad je Ko pogrešio Ako

Kad je ko pogrešio ?
Ako li je ljubavi bezuslovno darivao
Ako li je drvo posadio,
Ako li je rukom svojom biću ustati pomogao,
Ako li je čoveka u muci hrabrio,
Ako li je dao kome kad je potrebno,
Ako li se u najtežem u pomoć našao,
Ako li je koga razumeo i saslušao,
Ako li je suzu svoju drugom oprostio,
Ako li je čoveku osmeh izmamio,
Ako li se kome izvinio,
Ako li je sa drugim gradio,
Ako li  je bolji danas no što je do juče bivao,
Ako li je oko sebe blagoslija,
Ako li se za druge pomolio,
Seme dobra i istne posejao,
Ako li je mače pomazio,
Ako li je psa il ptice iz ruke svoje nahranio
Ako li je drugog pogurao,
Ako li se predaka sa hvalom i slavom setio.
To greh nit je bio nit će biti dok je veka.
Kad god sebe pitaš šta činiti trebaš a ti budi čovek do čoveka.

Zlatne misli Patrijarha Pavla o životu i ljubavi

15 Zlatnih misli Patrijarha Pava koje će zauvek ostati u srcu svih pravoslavnih vernika.

15. Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.

14. Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „Što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.

13. Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

12. Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.

11. Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.
10. Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

9. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.

8. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

 7. Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
6. Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.

5. Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.

4. Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da “zlo dobra doneti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle sretnije.

3. Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.

2. Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.
1. Proćiće sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.

Na prozoru hladno Beogradsko veče

Bila je sreda,hladne Beogradske večeri,
gledao sam kroz prozor,sve su boje ulice pojačane snegom.
Stavljao sam crne tregere na beloj košulji.
U sobi se sa štapića peo dim mirisa kamilice.
Dve sveće čistile su prostor u koji sam pored velikog spavaćeg kreveta i ogeldala stajao samo ja.
Koliko sam ih samo ljubio ispred ovog ogledala.
Zagrljeni smo pogledom u nas tražili za nama proteklu noć, savršeno glumili ljubav.
Nemirnim rukama tako smireno je mazim od vrata do kolena...slivam se prstima po njoj poput svilne haljine.Pratim je.
Svaka je mislila da jedina tako samnom stoji.
Da je prva  spremna da me samo posle jedne noći voli ..
A ja smešim se i izdišem joj u kosi..pustam da me u zanosu njen miris kao miris kamilice opijeno nosi.
Mnoge su prošle, evo me kraj ogledala stojim sam.
U očima krijem tajnu da samo sam jednoj spreman što ni jednoj nisam dao-dam.
Šešir na njenoj glavi moj je zanos, Znam...
Zašto jednu pesmu nikada sa ni jednom ne pustam dok plivamo u moru strasti.
Samo ona drugim redosledom  ljubi. Drugim pobeđuje i gubi.
Drugim korakom gazi, drugom rukom skida štiklu i na svaki dodir pazi.
Samo ona tako uživa i po licu  mazi.
Ti beogradsko dete, beogradska dama.
Ja pesnik, boem, ženskaroš i provincijalac a tebi do svetla Beorada nije
no do noći u kojoj si samnom sama.
Kosa na jastuku, nežne ruke pored glave, smešiš se stihu što ti moje
usne na uvo nežno stave.
Udaju te svakog dana za razne biznismene i odlikaše...a ti nećeš jer
duboko u sebi se života plaše.
Mnogi ti elegantno otvaraju kavez al šabloni i sloboda nikad išli nisu ko savez.
Udaljila si se iz samo tebi poznato straha, ali svakog jutra sa terase iz dlana vetru
pošalješ poljubac praha.
Samo ti znaš zašto..Samo ja znam kako. Pesma je bila i ostaće moja tajna.
Tako blizu a daleko ljubavi moja sjajna.
Tiha neuhvatljiva kao voda elegnatna i topla dok prstima po meni hoda.

U ime svih nas

Znaš...to što vidiš ujutru plavo i vedro,

to je dan.

Ili dar, ako tako bolje razumeš njegovu veličinu i punoću.

Stavi ruku na levo....kuca.

To je srce, meko i živo.

Isto kao moje, isto kao tvoje.

Isto kao bilo koje srce bilo gde na svetu u bilo kom trenutku.
Takva kakva su juče prestala da kucaju u Parizu, ali ne samo u Parizu.

U Keniji, ali ne samo u Keniji.

Siriji, ali ne samo u Siriji.

Egiptu, ali ne samo u Egiptu.

Takva ista, nevina i puna života stala su nedavno i u mojoj Srbiji i Kosovu. Ali ne samo u Srbiji i Kosovu.

U Hrvatskoj, ali ne samo u Hrvatskoj.

U Sloveniji, ali i ne samo u Sloveniji.

U Njujorku, ali ne samo u Njujorku.

Jer život je svuda podedjanko vredan.

i žločin je svuda gadan i ne fer.

                                                                I srce je svuda srce. Vredno i neponovoljivo.

                                                                 I svako je nasilno gašenje života objavljeni
  rat Tvorcu koji sve                                                                stvara.

                                                               Nišani i pali....ali ne budi tako uzak. Očima vidiš više nego na                                                                nišanskoj rupi.

                                                               I ti i ja na sebi nosimo boje.

                                                               Kriješ se u lišću, jesi li se ikada pitao zašto raste?

                                                               Za koga to vazduh stvara?

                                                               Zbog čega se roditelji raduju deci?

                                                               Shvataš.....mržnja koju stvaramo uništava svet koji je mnogo                                                                  pre nas stvoren.

                                                               Tako mora?

                                                               Probaj bar samo ti biti razuman.

                                                               Ti i ja postaćemo mi. Izbor je tu ako želimo da biramo.

                                                               Ja ću ponosno podići svoju zastavu.

                                                               Istim ponosom kojim bih podigao i tvoju ruku sa tvojom                                                                        zastavom da stoji tik do moje.

                                                               Budi to što jesi ali moraš pusiti druge da budu to što jesu.

                                                               Ne želim ništa manje da budem ja od onoga što manje nego                                                                    što jesi želiš da budeš.

                                                               Naša nam različitost neće zauzeti mesta koja već imamo.

                                                               Tvoja mi pluća neće potrošiti vazduh koji dišem od početka.

                                                               Ne pričaj mi da si drugačiji od mene ako te izmešteni prst                                                                      zaboli na isti način.

                                                               Ili ako ti trun u oku ne smeta da gledaš.

                                                               Ne ubeđuj me da si drugačiji ako ti je stalo da budeš srećan.

                                                               Ubedi me da si drugačiji ako zaista misliš da nikada nisi bio                                                                    dete.

                                                               Znaš...to što vidiš ujutru plavo i vedro,

                                                               to je dan.

                                                               Ili dar, ako tako bolje razumeš njegovu veličinu i punoću.

                                                               Stavi ruku na levo....kuca. 

                                                               To je srce, meko i živo.

                                                                Isto kao moje, isto kao tvoje.

                                                               Isto kao bilo koje srce bilo gde na svetu u bilo kom trenutku.

Od sna do sna

Od sna do sna
Od želje do želje
od cilja do cilja
Po neku zvezdu skinem.

Od noći do noći 
od žene do žene
po neka mi istina
pred očima sine.
Od pesme do pesme
od stiha do stiha
U izazovima tražim
svoj lik
Od dana do dana
za svaki koji dođe
u rukavu čuvam trik.
I čekam onu iz moje pesme
sa kosom dugom
kao mlečni put
Što slika dok je gledam
od sna do sna
moje utočište njen je
poput svile mekani skut.
Nit po nit
dok skidaš me polako
zubić do usne na vratu ostavlja žig
Od mesta do mesta
gde sretnemo se javno
da odemo u mraku
dovoljan je mig
I tako
od reči do reči
svaka moja misao prožeta
je nama
jer sve dok nismo jedno
u duši bićeš sama
i nema noći
u kojoj tebi nisam
podigao čašu
od vina do vina
od boje do boje
za sećanje na ljubav našu.
Mnogo ih je bilo
od dodira do dodira
pamtim na koži samo
topli tvoj.
Od dana do dana
to što ljubav znam
dugovaću njoj.
Od sna do sna
Od želje do želje
od cilja do cilja
Po neku zvezdu skinem.
Od noći do noći
od žene do žene
po neka mi istina
pred očima sine.
Od pesme do pesme
od stiha do stiha
U izazovima tražim
svoj lik
Od dana do dana
za svaki koji dođe
u rukavu čuvam trik.

Čovek biti

Prolazila su vremena razna i muke bivale razne,
Za junaštvo braćo moja nagrade su često ličile na kazne.
Al braćo moja u očima što nam sija venac slave na glavi to je.
To su dela časna i sveta, što kad jednom se rode
dok je veka postoje.
Ne bojte se ljudi biti,
što će za istinu ustati.
Ne prodajte svoju dušu za ime što će na papir stati.
Jer sve je kraće od vremena,
samo čojstvo večno živi.
Ne gubite časti svoje što na put vam stade oblak sivi.
                                                                                    Zar se srce ljudsko da meriti zlatom?
                                                                                    Zar čovek čoveku tuđin posta zato?
                                                                                    Ne mažite braćo moja ej oči svoje blatom.
                                                                                    Da ne vidite to što se ne može skriti,
                                                                                    da ne budemo ono što se valja biti.
                                                                                    Jer braćo samo čovek biti dušu siti!

Hiljade ne i samo jedno DA!

Glavna stvar je što kada krenete po svoj san imaćete 1000 glasova koja će vam reći da odustanete!
1000 razloga koja će vam se javiti sa idejom žašto ne biste mogli!I samo jedan,dobro pročitajte još jednom, SAMO JEDAN koji će vam reći da postanete to kuda ste  krenuli!
To je vaše srce,vaše više JA!Ono Ja  koje ste bili mnogo pre nego da se rodite.Ono ja zbog kojeg ste rođeni!
Sa jedne strane glasovi haosa,straha,nesigurnosti, gladni i spremni da odvrate svaki vaš korak. Svako vaše DA!
Svaku vašu sliku na kojoj ste srećni,zaodvoljni i ponosni na ono što ste postali!
Na drugoj strani vi i vaše srce,vaša sreća,vaš život.
U borbi volje i odlučnosti da buete ono što jeste,  u svetu koji konstatno pokušava da vas napravi onim što niste!
NIKADA NE ODUSTAJTE!
Može vam izogovor biti vreme,mogu vam biti godine.
Ali razmislite dobro šta vam izgovori znače.
Kako se osećate nakon njih?
Ako su vam izgovor ona,on,oni-da li se osećate mirnije savesti jer tvrdite da više ne možete ništa uraditi?
Ne plašite se da postanete novi, onako kako ste navikli da sebe posmatrate u "lažnoj" ruitni, bzro će te se navići da sebe smatrate pobednikom.Prvi dan,drugi dan,treći dan....Rutina ne postoji svaki dan je novi dan.Vreme teče.Zbog toga ne nastojte biti isti u svetu i vremenu gde se sve menja.POKRENITE SE!
Ne tražite ista mesta,iste godine,iste ljude iznova,iste,priče..to su blede senke momenata u kojima ste bili.Dolaze novi dani,nove stvari i novi ciljevi pred nama.Dan po dan,Sat po sat ..... Krenimo sada.