Želeli smo

Želeli smo

Želeli smo nekada što pre,želeli smo više.
Tražili smo bolje,kao da ćemo tamo naći nešto što imali nismo,
a nismo,nismo znali da imamo sve...samo nam je svest o tome nedostajala.
Samo nam je daljina falila da razumemo to.Falilo je izgleda da samo budemo
daleko, da bi smo istu daljinu prezirali jače nego što smo je želeli.
A jesmo se voleli...samo ljudi koji se vole su bili spremni da odu tako daleko...
Šteta pa nismo imali još  ljubavi da bi se odatle vratili-jer samo nas ljubav pokreće i
hrani potrebnom snagom.
Vadim svesku svojih pesama i otresam prašinu sa korica-ispod prašine,prašina naših dana.
I na trenutak dobro poznati osećaj punog srca kao da opet smo tu.
I kad sve prestane pesma će trajati,a mi,ako ništa se drugo ne promeni- mi ćemo se sigurno kajati.

Zvuči poznato

Dođu dani kada misliš da si potpuno sam
dođu dani kada misliš da je totalni kraj
dođu trenuci kada misliš da igraš pogrešno i
da nema smisla,da si samo glas koji odzvanja
među stenama u nepovrat.
Da te svaki vetar nosi gde god duva..
Zvuči poznato ?
Da zvuči poznato reko bih da miriše na poraz da ne znam.
Da ne znam da je zora najcrnja pred svitanje
Da ne znam da su poslednjih petedest metara pre vrha najteži za
penjanje.
Reko bih da miri[e na poraz ali znam tok kojim pobeda dolazi
i kao ratnik pre borbe smireno dišem i nosim svoj bol
vidim traku cilja vidim drhtanje mišica ali udahnem i potrčim još jače
i umesto da padnem samo sa čela obrišem znoj.
Jer znam da to je moj kroj,makar ostao sam ja dobiću i ovaj boj,
upornost i trud,nepokolebivost i ljubav prema svakom predjenom koraku-
to je pobednički spoj.
ne dam da me oblak koji se mršti uveri da iznad njega nema sunca.
Proćićešs kao što prolaze i trenuci slabosti dolazi svitanje
i vec vidim sucna zrak,koliko god bila crna noć
pred danom bezi mrak.
Reko bih da miriše na poraz da ne znam da se bumerang vraća
kada misliš da je otiso predaleko.
Najgori su oni koji videte dok drhtiš i pitaju
da li mozda drhtiš,čekajuci puna srca da čuju te
da i sam priznaš ono sto od tebe žele da vide.
Ne nisu te pitali da bi te zadržali,pitaju te  da bi
znali koliko treba da se skolne da ako padneš
ne padneš na njih.
Ali zelja za tvojim padom ljulja njihovo držanje
i padaju povlačeći se nazad dok misle da upravo sledi tvoj pad.
Videvši to krecem da koračam sigrunije i jače i gle
čuda kad odlučiš da uspeš sav nestaje bol.
I cilj videvši tvoju volju urpkos svemu
dok trčiš ka njemu kao devojka koja dugo čeka
dragog svog kreće da trci ka tebi.
I ništa te ne zaustavlja da pobediš.

Ti i ja

Ti I ja

Zaista ti kažem mi nemamo gde nego biti ovde I sada,
ovde gde hodam I dišem,
baš ovde dok gledam I pišem.
Sine,šapuće kroz mora,šume I reke,jedina nam planeta mati.
Dete moje ne razaraj moja pluća jer su tvoja-shvati.
Pogrešno sam uzimaš I kradeš sve ono što ti ja od srca mogu dati.
Potrebno je da znaš da smo jedno-pokušaj da to shvatiš.
Zar ti zla koja mi činiš ne govore da kad moje onda i tvoje srce
mora da pati .
Spoznao si mnoge moje tajne,ali za ovu nekako ne želiš znati.
Jer kad meni korene sečeš,sečeš tlo pod nogama svojim.
Imaš slobodu svu nad prostranstvima mojim,ali nezahvlanost čini
da sve ti je tesno I to je ono čega se bojim.
Ti činiš sve da ja umerem a ja sve opet da postojiš.
I na kraju sam činiš da me se bojiš.
Plač mojih potoka i reka ume jako da te  boli,
međutim roditelj strog je  zato što svoje dete jako voli -pa kada
 se srdi onda to čini da bi čovek bio bolji.
Razumi znake koje ti dajem i svoju ćeš stvaralčku moć obojiti punim sjajem.

Život je fer onoliko koliko ti budeš fer prema sebi

Život je fer onoliko koliko ti  budeš fer prema sebi

U životu kako sazrevam učim da čitam između redova između kojih se provlačimo sa svim koferima emocija,rana,sećanja,uspona i padova,ostvarenih i neostvarenih želja,pravih i promašenih ljubavi,pogrešnog i pravog posla.Sa  svim odlukama koje moramo doneti.
Padajući i ustajući učim da su padovi neminovni a pobede moguće.
Da nas padovi uče da sa većim  poštovanjem hodamo.
Pre ili kasnije moraš da shvatiš da samo ti, ma šta god čuo i video,samo ti najbolje znaš ono što želiš u životu i samo ti možes da osetiš ono što ti za srećan život treba.
Od drugih ne očekuj zahvalnost,ali budi zahvalan na svemu što jesi i svemu što  imaš.Jer koristi imaš samo od svoje !
I tako je  u svemu što budeš radio.
Drugi te ne moraju poštovati,ali ti moraš sebe više nego svi zajedno.
Drugima si izbor,ali sa sobom nemaš izbora i zato uvek moraš ići dalje.
Ne traži ničiju dozvolu da budeš srećan jer ćeš to biti onoliko koliko sreće dozvoliš sebi,svoju ličnu sreću možes da doživiš samo ti.To nije nešto što će neko drugi!
Ako dozvoliš da te zgaze,budi siguran da će tako biti.
Neko pametan je to lepo reko...
’’Glupo je očekivati da lav ne pojede tebe samo zato što ti ne jedeš lavove’’ logično zar ne ? J
Granice i pravila između drugih i tebe postavljaš i pomeras isključivo ti ?Razumemo se ?
I na kraju da bi postigao ono što želiš-uradi sve ono što je potrebno-budi fer prema sebi.
Kelvin Kulidž je reko : Ništa na svetu ne može zameniti upornost.
Ne može ni talenat-nema češće pojave od talentovanog neuspešnog čoveka.Ne može ni geniji-nepriznati genije je skoro kliše.
Ne može ni obrazovanje – svet je pun zapuštenih obrazovanih ljudi.
Samo upornost i odlučnost su svemoguće.
Slogan ’’samo nastavi’’ je od uvek rešavao  i uvek će rešavati probleme ljudske rase.
A ja bih dodao da i probleme i rešenja u životu stvaramo samo upornošću.

Dan tvog buđenja !

Dan tvog buđenja

Ostvaljen,zaboravljen,depreisvan ili smoren,
zbunjen ili uplašen..
Pao posle dva ili tri koraka ?
Stao ?Ustani! danas je dan tvog buđenja !
Udahni i još jednom pogledaj svoj vrh u oči!
Pokreni se i isisaj život iz svakog centimetra oko tebe.
I više ništa neće biti isto osim toga da ćeš rešen da pobeđuješ
-pobeđivati !
Nema velike tajne uspeha osim da uspeh želiš iz sveg srca !
Trči,viči diši !Osećaš bol?Da li osećaš bol ?
Dobro je !Upravo rušiš granice svojih mogućnosti!
Ne možeš dalje ?Odlično !Tu preseseci i sad reci –ovaj dan je moj dan !
Moj život!Moje mesto !-Ovo je moja šansa !
Opusti se i prepusti snazi života !
Stvarno verujem da si mnogo pametniji od toga da bi pogunute glave
govorio ’’takva je sudbina’’-’’život nekome majka nekom maćiha’’
-Ne,moj život je ovo !OVAKO SE POBEĐUJE !!!Diši !
Osećaš kako ti se pluća šire ?Meduza se širi i skuplja da bi napravila
sledeći korak.Zbog čega ti puniš svoja pluća ?
ŠTA JE TVOJ SLEDEĆI KORAK ?!
Sitne duše mašu rukom i kažu ’’ naravno da ne’’
Ali ti nisi sitan!Ti si nešto drugačiji !
Smeo si da dođeš do ovog reda ?Nisi sklopio stranice ili kliknuo X ?
I pored toga što govorim koliko si slab?
Rekoh ti nešto si drugačije,nije slučajno da stojiš ovde.
Jak si možeš mnogo više-glavu gore !
I ti i ja,nešto nam je zajedničko-želimo više !ZATO GURAJ !
Još nešto nam je bliže –Možemo više !ZATO TE ŽELIM NA VRHU !

Koliko imamo vremena ?

,,Koliko imamo vremena?“

Danas kada smo na vrhuncu tehnologije, i kada ti se čini da je sve dostupno i brzo,
I kada  za čas pređeš od mesta do mesta, nekako nam je čovek postao najdalja destinacija...
E,moj ujače...u Francuskoj si već dve godine, vidim tvoje zeleno svetlo, i nemamo vremena da se ni ti meni  ni ja tebi javimo-,,Dobro je-online je, verovatno odmara.“
Onda se čujemo jednom u toku nedelje i razgovor završimo sa ,, I ajde sada pa idem da-moram da-i nije problem, razumemo se.“
Bako moja...tek sam došao a već žurim sa ručkom jer moram da idem...
Čeka me ovo, čeka me ono,čeka me onaj pa onda moram do ovog...
I na tvoja topla pitanja za koja izdvajaš svoju već podmuklu snagu odgovaram , ako nisam pored kompa,zureći u telefon ili radeći nešto sasvim deseto ti odgovaram sa ,,Da,mhm,ne znam,khm.“ , ili da bi sve zvučalo duže malo razvlačim slova.
A volim te... i koliki je dar imati baku?...
...Ali žurim, valjda i ti sama vidiš i razumeš...
,,Evo, stvarno ću jedan dan da izdvojim za sve nas bre!“- Laž  koju sebi svakog dana sa novim obavezima ponavljaš.
,,Eh,budalo“-govorim sebi-,, Pa neće ovi dani i trenuci  zauvek trajati“.
Do pre par godina osnovna, pa srednja i sad fakultet.I nije problem što sve to prolazi , nego što se računa u godinama.
Bože, kao vetar prolazimo, ali vetar svoju snagu ponovo sakupi a mi? – Mi nemamo vremena.
I ti koji ovo čitaš,stvarno se pitam odakle ti vremena?
I moram da ti kažem da si danas heroj! I hvala ti puno!
Eh,tata...Čujem te kako u sobi olovke oštriš i spremaš papire za svoj radni dan...U prolatu ti kažem ,,Dobro jutro“ i žurim, ne znam ni ja gde.
Ne razmišljajući da te zagrlim iz sve snage, jer, koliko bi dece danas to želelo da uradi...
I najviše me boli što sestru i mene sve manje pitate, jer ste ranije bili dosadni sa pitanjima na koja smo minimalnim odgovorima odgovarali,pa ne znam..možda ste se i navikli.
Bože,pa najgore  što se u kućama sve glasnije od ljudskog glasa čuje. I muzika, i youtube,i tablet, i ajfon,i laptop, i TV,automobili,serije,voditelji,reklame, a mi se čujemo u pauzama.
I brine me što toliko ćutimo...
Bako i deko... bolje da nam nije telefona, garantujem da bi smo se češće viđali.
Vašim ,,Kako ste?“ i našim ,,Dobro smo.“ , čini mi se da smo se udaljili.
Draga moja vredna devojčice...moja ljubavi...znam da nemaš vremena,nemam ga ni ja...ali ako ovi redovi  budu privilegovani da ih čitaš, pročitaj u njima da te jako volim!
Učimo,radimo,trčimo i pričamo u porukama. I misli i osećanja dobijaju na izražaju tek kada ih binarna mašina prevede.
I nisam protiv tehnologije, ali sam za čoveka!
Da li smo zaboravili da govorimo pa se izbegavamo ili smo postali preosetljivi na ljudski glas?
Nije problem što ne možemo naći vremena da posetimo i vidimo jedne druge.
Pored toliko ljudi mi smo se osamili.
I strina i striče, i tekta, i ujače, i sestro, i brate.
Hajde da pre nego  tražimo vreme, prvo jedni druge nađemo , i pronađemo ljude u sebi.

Žena

Žena

Žena se voli svakog dana
žena se ljubi sa svih strana,
Ženi se kosa poput svile mazi,
žena se čuva,žena se pazi.
Žena se grli  čvrsto a nežno,
ljubi se vrelo a sveže a snežno.
Ona je žedna čvrste ruke oko svoga struka,
kada ljubi ona se ne bruka.
Ona želi i traži da voljena bude,
jer kad ona voli ne mari kako o njoj sude.
Žena je žena da svi je žele i svi joj se čude.
Ženu razumi i zagrli kad je slaba ,
i za tebe će sve uraditi draga.
Ona je žena,ona je majka,
ona je iz stvarnosti najlepša bajka.
Njoj neko treba da toplo ruku joj drži,
svakog dana joj izmami osmeh
i njena si ljubav do srži.
Ženi pokaži zašto je žena, sebe u svemu što
radi potpuno daje-takva je prijatelju priroda njena.
Žena...za njom se duboko sa željom diše,
za njom se mašta,stvara  i piše.
Sa ženom se uvek može više...