Ostav
mi naša jutra
Odlaziš,skupljaš se,sve miriše da je gotovo između nas,
ti tražiš svoj svet ja tražim nas..
I oboje u krugu tražimo svoje uglove
I sve se tako brzo desi kada ljude ponese ludilo da što dalje odu
jedno od drugo,čini se da se sve sporo stiče a kada se nepormišljeno
želimo rastati onda to se desi najbrže...
Toliko brzo da ti ne želiš da čuješ,a ja ne smem i ne znam šta prvo da ti kažem.
A sve bi stalo u jednoj reči koja je za mene sve u tom trenutku da me stvarno želiš čuti..-ostani.
Zar ne čuješ koliko to glasno govorim u sebi,i ceo zvonim od samo jedne reči ,ostani.
Moj pogled je promukao govoreći to.
Odlazis,ali mogu li te zamoliti da ostaviš mi moje čarobne noći,i u njima naše magične moći ?
Ispunjene dodirima dva svetla koja međusobno prožimajući se rađaju boje i nijanse nežnosti,
uzdaha,čežnje,drhtanja,treme,onog slatkog stida,želje,strasti...naše ljubavi.
Ostavi mi buđenje tvojim malim prstom dok mi pomeraš usnu i umesto budilnika meni tvoj poljubac tik do uha najavljuje jutro,jutro koje želi da traje sa nama koliko i mi sa njim.
Jutro u kome umesto izgužvanog i palog pokrivača od zime dva naga tela se više pribijaju jedno uz drugo mazeći i mrseci stopala od hladnoće.
Otimam ti jastuk ljubeći te i ti odustaješ i biraš moje grudi-pobedio sam u toj igri jer si me pobedila
svojom lepotom.
I sada ništa ne čuješ od toga,jer su te drugi ubedili da ta jutra nisu vredna jer ih sami nisu imali ...lažu tee,sve bi dali za njih.
Ostavi mi naša jutra kao što ja u jutro želim ostati u tvojoj kosi.
Ostavi mi naša jutra kao što ja želim ostati u tvojim očima jer prelepo izgledaju u meni.
Ostvi mi naša jutra.
Odlaziš,skupljaš se,sve miriše da je gotovo između nas,
ti tražiš svoj svet ja tražim nas..
I oboje u krugu tražimo svoje uglove
I sve se tako brzo desi kada ljude ponese ludilo da što dalje odu
jedno od drugo,čini se da se sve sporo stiče a kada se nepormišljeno
želimo rastati onda to se desi najbrže...
Toliko brzo da ti ne želiš da čuješ,a ja ne smem i ne znam šta prvo da ti kažem.
A sve bi stalo u jednoj reči koja je za mene sve u tom trenutku da me stvarno želiš čuti..-ostani.
Zar ne čuješ koliko to glasno govorim u sebi,i ceo zvonim od samo jedne reči ,ostani.
Moj pogled je promukao govoreći to.
Odlazis,ali mogu li te zamoliti da ostaviš mi moje čarobne noći,i u njima naše magične moći ?
Ispunjene dodirima dva svetla koja međusobno prožimajući se rađaju boje i nijanse nežnosti,
uzdaha,čežnje,drhtanja,treme,onog slatkog stida,želje,strasti...naše ljubavi.
Ostavi mi buđenje tvojim malim prstom dok mi pomeraš usnu i umesto budilnika meni tvoj poljubac tik do uha najavljuje jutro,jutro koje želi da traje sa nama koliko i mi sa njim.
Jutro u kome umesto izgužvanog i palog pokrivača od zime dva naga tela se više pribijaju jedno uz drugo mazeći i mrseci stopala od hladnoće.
Otimam ti jastuk ljubeći te i ti odustaješ i biraš moje grudi-pobedio sam u toj igri jer si me pobedila
svojom lepotom.
I sada ništa ne čuješ od toga,jer su te drugi ubedili da ta jutra nisu vredna jer ih sami nisu imali ...lažu tee,sve bi dali za njih.
Ostavi mi naša jutra kao što ja u jutro želim ostati u tvojoj kosi.
Ostavi mi naša jutra kao što ja želim ostati u tvojim očima jer prelepo izgledaju u meni.
Ostvi mi naša jutra.
