Moja
borba
Odrastao
rano svhatio poentu nisam uzeo da smaram
da bih tripovao poetu.Ovo je pesma o borbi ne o običnom repu.
To što čitataš u tekstovima mojim su redovi istine o našem svetu.
Voziš,trčiš ili hodaš da bi uspeo ispred sebe svakog trena moraš imati metu.
Da svakoga dana preborjiš ko stoji iza tebe i ispred kojih se ideala boriš ?
Kada počne novi dan za koja se imena moliš ?
Ko te gleda s neba i ko te na zemlji treba?
Da li sediš mirno dok jedeš svoj hleba ?
Skim se budiš,koga imaš pored sebe,da li svestan si da je ovo tvoje vreme ?
Ne kalkuliši koliki je teret i kolika je cena imaš opicju da za nju ostviš skup trag
ili nestaneš ko sena.
Ne pričam vam bajke koje čitali smo kao mali,kad smo iz svakog kutka sreću
izvući znali,i nikad ne bi stali ma koliko puta pali.
Nisu problem bajke one suštini nas uče da ne plaši se bola onaj koji prvi vuče.
Da li si svestan da jedno dobro i vredno danas stvara ponosno juče.
Ja ustao sam za juče,za danas,za kvalitetnije sutra,za srećnijeg tebe
za srećnija jutra. Ustani danas i bori se za sutra!
Ne nosim maske i ne mažem boje ja ostao sam svoj ja živim ideale svoje.
I kolko god da prođe ja ću biti onaj isti što stoji i kad stoji sam,što
u čijoj svesti postoji svest koliko moćan je samo jedan dan.
Ja verujem da čovek nije biće da isperu mu mozak i svrstaju ga u slabiće.
Ja verujem da ljubav,ponos i obraz nemaju cenu i da to svi znaju ali prepuste
se sistemu.Jer misle da je veći,da umesto njih odlučuje neko treći,što bitniji je
i veći.A upravu takvi snaga su mašine koja prodaje nam maske kada podgine prašine.
I nikako da sine da samo ništa neće da se skine da potrebna je volja,potreban je korak.
Potrebna je istina da za velike promene nisu potrebne godine.Već odluka i vera
da uradiš šta smeraš.Da uhvatiš san i do kraja teraš.
Ne pričavam o borbi kamenjem i bakljama o polomljenim izlozima i pokradenim jaknama.
Već da kao borci zauzemo gard da borimo se znanjem da podignemo grad.
Da planiramo svoje da živimo sada!
Da oslobodimo snagu koja je u nama!
Da kada smo u svetlosti ništa ne može nam tama!
Ja verjem u onog čoveka danas sakrivenog u vremeu,rođenog iz ljubavi u
dhovnom semenu.Koji život živi kao najveću svetinju smelo živeći ovde ne bežeći u sećanju.
Skromnog čoveka što živi u prvim linijama pravde,punog ožiljaka ali nikada bez nade.
Takvi su oni što celog života rade,spreman da ostane da sutra bolje postane.
Da brani ideju i kada mu se smeju, s pravom nadaju se berbi oni koji seju.
Živimo u zabludi ako mislimo da samo od sebe počeće bolje,to je jedan proces,
to koraci su volje.
To je proces koji počinje kada probudiš se svestan da više nego ikad želiš biti srećan.
Da okružen si svojima,ispunjen si snovima,da ostvariš ciljeve spremno raduješ se novima.
Da ne strepiš iznova šta će danas biti,moja je parola uzmi znanje u ruci pa prkosi muci!
Ustajme u ime svojih predaka što živote su dali u ime našeg napretka.
Ja radiću oko sebe i na sebi da sutra mojoj deci dogodilo se ne bi.
Da sa nevericom gledaju umorne i izranjavane roditelje kako osramoćeni uzdišući sedaju
stradali što se uceni ne predaju.
Da u svom vremenu ne vide to što svi danas vidimo i nemamo snage da se dostojno stidimo.
Da nemoćni gledamo kako umire nam baka a moglo je durgačije falila je dlaka.
E ta dlaka je tajna našeg nacionalnog mraka,zapošljavanje po bojama,zvanje iz inata.
Došli smo do kraja jer u nedgoled to ne može tako ,to više nije stvar politike jer to oseća svako.
Uzmu vam sve i traže vam naklon,zaštitie se ustavom i kažu t je zakon.
A ja vas pitam kada i poslednji Srbin nestane koga ćete demanotvati da to nije tako ?
Zato svi na noge i glavu digni gore,borbom kupi svaku nit sedu i na licu bore.
Neka zna se nek se pamti da od naše su borbe.
Za neke nove duše što stari sistem ruše,za hrabre pojedince,za neke nove klince
koji imaće petlje da kažu šta nam treba,što saćuvaće sebe i svoje parče neba.
Ja verujem u čoveka da to će bti do veka !
13.6.2015
da bih tripovao poetu.Ovo je pesma o borbi ne o običnom repu.
To što čitataš u tekstovima mojim su redovi istine o našem svetu.
Voziš,trčiš ili hodaš da bi uspeo ispred sebe svakog trena moraš imati metu.
Da svakoga dana preborjiš ko stoji iza tebe i ispred kojih se ideala boriš ?
Kada počne novi dan za koja se imena moliš ?
Ko te gleda s neba i ko te na zemlji treba?
Da li sediš mirno dok jedeš svoj hleba ?
Skim se budiš,koga imaš pored sebe,da li svestan si da je ovo tvoje vreme ?
Ne kalkuliši koliki je teret i kolika je cena imaš opicju da za nju ostviš skup trag
ili nestaneš ko sena.
Ne pričam vam bajke koje čitali smo kao mali,kad smo iz svakog kutka sreću
izvući znali,i nikad ne bi stali ma koliko puta pali.
Nisu problem bajke one suštini nas uče da ne plaši se bola onaj koji prvi vuče.
Da li si svestan da jedno dobro i vredno danas stvara ponosno juče.
Ja ustao sam za juče,za danas,za kvalitetnije sutra,za srećnijeg tebe
za srećnija jutra. Ustani danas i bori se za sutra!
Ne nosim maske i ne mažem boje ja ostao sam svoj ja živim ideale svoje.
I kolko god da prođe ja ću biti onaj isti što stoji i kad stoji sam,što
u čijoj svesti postoji svest koliko moćan je samo jedan dan.
Ja verujem da čovek nije biće da isperu mu mozak i svrstaju ga u slabiće.
Ja verujem da ljubav,ponos i obraz nemaju cenu i da to svi znaju ali prepuste
se sistemu.Jer misle da je veći,da umesto njih odlučuje neko treći,što bitniji je
i veći.A upravu takvi snaga su mašine koja prodaje nam maske kada podgine prašine.
I nikako da sine da samo ništa neće da se skine da potrebna je volja,potreban je korak.
Potrebna je istina da za velike promene nisu potrebne godine.Već odluka i vera
da uradiš šta smeraš.Da uhvatiš san i do kraja teraš.
Ne pričavam o borbi kamenjem i bakljama o polomljenim izlozima i pokradenim jaknama.
Već da kao borci zauzemo gard da borimo se znanjem da podignemo grad.
Da planiramo svoje da živimo sada!
Da oslobodimo snagu koja je u nama!
Da kada smo u svetlosti ništa ne može nam tama!
Ja verjem u onog čoveka danas sakrivenog u vremeu,rođenog iz ljubavi u
dhovnom semenu.Koji život živi kao najveću svetinju smelo živeći ovde ne bežeći u sećanju.
Skromnog čoveka što živi u prvim linijama pravde,punog ožiljaka ali nikada bez nade.
Takvi su oni što celog života rade,spreman da ostane da sutra bolje postane.
Da brani ideju i kada mu se smeju, s pravom nadaju se berbi oni koji seju.
Živimo u zabludi ako mislimo da samo od sebe počeće bolje,to je jedan proces,
to koraci su volje.
To je proces koji počinje kada probudiš se svestan da više nego ikad želiš biti srećan.
Da okružen si svojima,ispunjen si snovima,da ostvariš ciljeve spremno raduješ se novima.
Da ne strepiš iznova šta će danas biti,moja je parola uzmi znanje u ruci pa prkosi muci!
Ustajme u ime svojih predaka što živote su dali u ime našeg napretka.
Ja radiću oko sebe i na sebi da sutra mojoj deci dogodilo se ne bi.
Da sa nevericom gledaju umorne i izranjavane roditelje kako osramoćeni uzdišući sedaju
stradali što se uceni ne predaju.
Da u svom vremenu ne vide to što svi danas vidimo i nemamo snage da se dostojno stidimo.
Da nemoćni gledamo kako umire nam baka a moglo je durgačije falila je dlaka.
E ta dlaka je tajna našeg nacionalnog mraka,zapošljavanje po bojama,zvanje iz inata.
Došli smo do kraja jer u nedgoled to ne može tako ,to više nije stvar politike jer to oseća svako.
Uzmu vam sve i traže vam naklon,zaštitie se ustavom i kažu t je zakon.
A ja vas pitam kada i poslednji Srbin nestane koga ćete demanotvati da to nije tako ?
Zato svi na noge i glavu digni gore,borbom kupi svaku nit sedu i na licu bore.
Neka zna se nek se pamti da od naše su borbe.
Za neke nove duše što stari sistem ruše,za hrabre pojedince,za neke nove klince
koji imaće petlje da kažu šta nam treba,što saćuvaće sebe i svoje parče neba.
Ja verujem u čoveka da to će bti do veka !
13.6.2015
