Smešite se životu

Smeši se životu jer mu ne znaš
ni početka ni kraja.
Šmeši mu se jer ne znaš kakve je radosti
spremio za tebe.
Iako ti se čini kratkim i surovim,život
ti za sve daje dovoljno vremena,život je pun
velikih darova i mogućnosti.
Smeši se životu,jer život je sam po sebi.
Šmeši se životu je te uči da voliš,rasteš i budeš veći
i jači.
U životu bićeš okružen ljudima,bićeš sam,bićeš na dnu
bićeš na vrhu,bićeš tužan,bićeš srećan,ljut i besan ali
i koliko god da boli te bićeš zahvalan jer postojiš.
Sve dok živiš ti možeš sve,da ponovo ustaneš,da ponovo
zamisliš,ponovo ispraviš,kažeš,voliš i budeš voljen.
Smeši se životu jer mnogo je veći i dublji nego što izgleda
a opet tako je jednostavn.
Smešite se životu jer život je neprocenjiv.
Smešite se životu jer sreća je biti živ-prvi uslov bilo koje sreće
i koraka.
Smešite se životu kao slučajnom prolazniku bez posebnih razloga
ili vlasniku stana čiji ste privremeni stanari.Uživajte.
Ne čekajte da budete stari i imate novca da bi ste počeli da živite svoju avanturu kako
želite jer nećete imati ni snage ni vremena.
Iskoristite  danas najbolje što možete i dajte svoj maksimum.
Ne budite od onih koji cele nedelje čekaju petak,cele godine leto i celog života sreću.

Nađi svoj mir

Sve je tiho i mirno
kao da je sasvim običan dan,
I nebo sa nekim mirom stoji
iznad nas,a nama je tuga u srcu.
I pitam se da li trebam biti tužan,
jer osećam da si sada u miru.
Dan kada sve reči utihnu i samo
pogled i stisak ruke pričaju jače od svega,
zagrljaj utehe i klimanje glavom da je to uredu
jer ne može se promeniti.
Ja sam tužan i slomljen od bola,ali osećam,čudno je,
osećam da si tek sada dobro,našla svoj dugo traženi
odmor.Tamo gde nemaš bola,i ne osećaš muku.
I bilo je dosta,ali nedostaješ i toga bar ovde nikada
neće biti dosta,sve dok jednom ne sretnemo se
preko svima nam zajedničkog mosta.
Rekao bih toliko toga ali sve stane u tome
da osećam i mir i tugu.
Ako je do sudbine,kada okreneš se iza sebe
siguran sam da ne bi tražila drugu.
Prokleti voz života što brzo juri,i niko te ne pita za prugu.
Odlaziš skromno obučena,kakav je  i tvoj skromni život bio,
na tvom liku vidim blagi osmeh,jer kako god bio težak
život osećaj sreće ,ma koliko da je teško od tebe nikada nije krio.
Ležiš u svojoj kući koju si svojim rukama podgila od suza i znoja,
Okružena životima koje  si dalai sreći kojoj ne vidi se broja.
Jecaiji i doslednost na poslednji put te prate,svi u bolu i u miru
ostaje im da samo da svhate.
U svemu smo bili zajedno,evo i sada okupljena porodica svoju bol boli,
jer odlazi ona koja nas je naučila da ma šta bilo ostanemo zajedno,
i kako se to istinski voli.
Eh zemljo i moji svi namučeni preci...
Sve ste dali svojoj deci.
Čuvajte je tamo,sada nas i ona čuva sa neba,
Jer učila nas je svakog trena da mirnom savešću
jedemo hleba.
Uteha ostaje da je kraj onoga što znamo,
početak onoga što ne znamo ali nikada pravi kraj.
Tvoje mi nasmejano lice nikada iz sećanja neće otići,
ruke neže i oči plave ni samo im more ne može prići.
Zvoniće uvek tvoji saveti i brige koje si vodila o svima
I bićeš ponosa na mene,taj zavet dajem i tebi i njima.
Kako da zaboravim ,kako da pogazim,
kada i sa premalo snage spremna si da šlušaš
decu i unuke koji ti puni života pričaju o
planovima i sebi,deca majci,unuci baki
večitu brigu ostavljaju tebi.
Neka mi Bog kad je najteže snagu šalje
zbog tvojih reči jer ti si uvek govorila
„Samo napred i neka deca idu dalje“
Oprosti nam daljinu bako i majko,
jer uvek zauzeti negde smo bili daleko,
a odavde nas je sa suzom i molitvom iz
kreveta starog štitio neko.
Oprosti što često i ti i deka imajući nas,
bivali ste sami,nismo drugačije znali
odupreti se sistemu i njegovoj tami.
Sve je sada prošlo i počivaj u miru  i bdi
nad nama naš pred Bogom anđele plavi.

Budi

 Budi

Otkloni barijere koje u tebi se kriju  hajde budi od onih što svoje bitke bijuu.

 Pogledaj se u oči nisi slučajno na zemlji možeš biti bolji  

da bi se pokrenuo moraš da pozeliš  

svako je svoj i svoju priču piše stvaraj nove delove jer staro se ne briše .

svaki trud ima nagradu ne pitaj zar vredi  

daj sve od sebe jer ne vredi da se štediš,  

jer sve dok se skrivaš ne znaš koliko vrediš  

ako se pitaš da li je neko dotakao zvezdu ti ces biti taj  

jer hrabri prvi napustaju gnezdo .
Život vredi ako ispunjen je ciljem  

ako ne ne znaš kuda i treba ti neko pogledaj pravo  

da li vidiš se daleko ? 

Šustina nevolja nije ih se kloniti vec ne uplašiti  

živi da kad hodaš hodaš ponsom u nozi 
samo odluči gde ćeš i svetu pomozi. 

Pre nego bilo šta tražiš potaži sebe iznutra potraži svoje danas
pa tek pogledaj u sutra .Samo hrabar budi iz srca poželi drugačija jutra, Bole sećanja,bole stvari,bole ljudi saberi sve pa najbolji budi ! Ako nisi kao svi nazvaće te ludim. Ostavi pravila I očekivanja sva, Jedan I jedan nisu uvek dva.Gde je početak a gde kraj  samo Bog zna.