Razgovori sa Kućom

U dvorištu,tik ispod brega,stoji kuća krovom natkrivena.
Ja je gledam,gledao sam je mnogo puta,ali sad se zapitah o snazi njenog skuta.
Oj kućice,velika i jaka!Stara,mudra,tako ti odžaka!
Reci meni tajnu tvoje snage,tvoji su zidovi,sve naše uglove života videli!
I kada smo srećni, kada smo tužni, i kada smo lepi, i kada smo ružni.
Ti nas na posao ujutru šalješ, ti nam noću san miran daješ.
Odolela si vremenima mnogim, te mi reci kako sa odgovorima tvojim!
Stade kuća nad dečakom malim, podiže se nad svojim crepom palim.
Oj sine, moj dečače bosi, i ti osećaš i ti čuješ taj vetar u kosi.
Mnogo sine, sa svih strana vetrova duva. al mene čvrtsa i dugovečna moj temelj čuva.
Jak je temelj što je kiša travi, jak je temelj koren jak pa su i plodovi zdravi.
Sve sine čovek mora proći, a i kuća ništa manje od toga.
Strpljenje i vera su rezultat moga sloga.
I toplo i hladno mom mlateru treba, treba sine snage da stojiš ispod neba.
Jer i mene kao i na te  kroz vremena razna svašta na teme pada.
Jak krov je samo jaka nada.
Ne možeš sine ni bez svetla ni bez mraka, različito traži sobica svaka.
A samo vreme pokrleto podiže junaka!
Poneka se cigla i poneki malter od pritiska odroni, al ti ne diži ruke već na posao prironi.
Dobro sine pazi dobro čuvaj svoje., kad su cigle zajedno pritiska se ne boje.
Junak budi te podnesi i sušu i blato.
Istrjanost, sine, istrjanost je zlato.
Upij ove reči i neka ti budu što su meni  prozori i vrata i čuvaj ih zato.