Stope-Aleksandar Nikolić

Stope 

Nisu me zaustavile priče drugih o meni jer čvrsto verujem da je moja orginalna.
Porazi me nisu odvraćali sa puta.
Jer sam verovao da je cilj mngo važniji.
Izdaja me nije obeshrabrila već naučila da više cenim ljudskost.
Zatovrena vrata su me naučila da pre njih pogledam u przore srca ljudi.
Izazovi su mi šaputali da je svaki novi trenutak nova šansa koju treba iskoristiti.
Ljubav mi je pokazala da Bog zaista postoji.
Osmeh malog deteta me stalno opominje da vredi živeti.
Svaki dan mi je dokaz da nije dovoljno znati već uraditi.

Oko istine - Aleksandar Nikolić

Oko istine

Vidiš li išta pokraj puta.
Setiš li se gladnog kad setiš se svog punog skuta.
Malo češće spusti glavu dole,samo ako si čovek
vrediš više od pruta.
Nije sudibna za razočarenje kriva već nevera što
za noge nas drži.
Hej nema razloga za strah,kad prozor otvoriš svetlost
za čas tamu sprži.
Večni Bože šta ja to radim ako za molitvu vremena nemam ?
U vreme kada treba budan biti zar ja dremam ?
Jureći stvari zaboravljamo ljude,bez pokajanja i volje
pa kako nam bude ...
Zašto li nas razočarenja uopšte čude...
Pogledam sve divote oko sebe i postiđen udahnem i spustim glavu.
Shvativši da uzalud se često mrštim i da  onaj što prvi reče
’’život je dar ’’ i tek kako je bio upravu.
I gle ...sve Gospode što živi,živi u tvoju slavu.
Seti se mene poput deteta malog koje za sitnim radostima
smeši se i plače.
Sve što želim je ljubav u životu mome i bližnjih da nam
samo za njom srce skače.
I svi su pesnici pozvani da slave Boga jer Bog je ljubav
 i svi postojimo zbog toga.

Samo ćeš ti znati - Aleksandar Nikolić

Samo ćeš ti znati - Aleksandar Nikolić

Uvek je lakše biti s one strane
uvek je lakše ne biti u svojoj koži
I sve ti se čini kad čittaš one biografije
I životne priče da je sve redosled
koji je išo sam po sebi,nesvestan
da su se za svaki zarez svemiri lomili
I pomerali.
Neko će nekada pisati priču  o tebi,
sve će izgledati kao slika,a samo ćes ti znati
odluku svakog poteza na njoj.

Himna ljubavi - Aleksandar Nikolić

         Himna ljubavi

Zagrli me jako to je sve što želim ,
da sa tobom putujem ovom stazom što
život se zove.
Da u ovom beskraju stvaramo neponovljive
momente koji večno čuvaju tragove naše.
Želim da rosu pijem sa tobom,
da miris jutra povežem sa tobom.
Da spavamo pod vedrim nebom da u obliku
obalka tražimo naše srce.
Da zaboravimo vreme koje svi jure...
Samo jedan dan,samo jedne zvezdane noći...
Hoću da ih stobom delim.
Moja ljubavi sve prolazi al su trenuci večni.
Nije nam uvek lako al u ovim trenucima shavatamo
koliko smo srećni.
Neka teče ovaj život,zastanimo bar mi.
Zagrli me i poljubi u salvu večne ljubavi.
Želim da rosu pijem sa tobom,
da miris jutra povežem sa tobom.
Kao pčela sa najlepšeg cveta opijen kosom sam  tvojom.
U njoj se skrivam i dišem kao u nedođiji savršenog sveta.

Znam - Aleksandar Nikolić

Znam - Aleksandar Nikolič

Znam da na kraju sve dobro biva ,
znam da se u istrajnosti pobeda skriva.
Znam da ljubav naša na tom putu
ima najveća krila .
Znam da kiša večno padati neće,
da će posle svih daljina latice otvoriti
i naše cveće.
Znam i verujem da drugačije ne može biti
jer deca smo sreće.
Bože budi uvek snama jer radost svaka od tebe
kreće.
Doćiče ponovo trenuci zagrljaja i na sve strane
poljupci od meda.
Ponovo ćemo se smešiti jedno drugom krijući tela
od međusobnih pogleda.
                                                         Znam da naše tek počinje doba,još bolje to zna ova soba.