Zvuči poznato

Dođu dani kada misliš da si potpuno sam
dođu dani kada misliš da je totalni kraj
dođu trenuci kada misliš da igraš pogrešno i
da nema smisla,da si samo glas koji odzvanja
među stenama u nepovrat.
Da te svaki vetar nosi gde god duva..
Zvuči poznato ?
Da zvuči poznato reko bih da miriše na poraz da ne znam.
Da ne znam da je zora najcrnja pred svitanje
Da ne znam da su poslednjih petedest metara pre vrha najteži za
penjanje.
Reko bih da miri[e na poraz ali znam tok kojim pobeda dolazi
i kao ratnik pre borbe smireno dišem i nosim svoj bol
vidim traku cilja vidim drhtanje mišica ali udahnem i potrčim još jače
i umesto da padnem samo sa čela obrišem znoj.
Jer znam da to je moj kroj,makar ostao sam ja dobiću i ovaj boj,
upornost i trud,nepokolebivost i ljubav prema svakom predjenom koraku-
to je pobednički spoj.
ne dam da me oblak koji se mršti uveri da iznad njega nema sunca.
Proćićešs kao što prolaze i trenuci slabosti dolazi svitanje
i vec vidim sucna zrak,koliko god bila crna noć
pred danom bezi mrak.
Reko bih da miriše na poraz da ne znam da se bumerang vraća
kada misliš da je otiso predaleko.
Najgori su oni koji videte dok drhtiš i pitaju
da li mozda drhtiš,čekajuci puna srca da čuju te
da i sam priznaš ono sto od tebe žele da vide.
Ne nisu te pitali da bi te zadržali,pitaju te  da bi
znali koliko treba da se skolne da ako padneš
ne padneš na njih.
Ali zelja za tvojim padom ljulja njihovo držanje
i padaju povlačeći se nazad dok misle da upravo sledi tvoj pad.
Videvši to krecem da koračam sigrunije i jače i gle
čuda kad odlučiš da uspeš sav nestaje bol.
I cilj videvši tvoju volju urpkos svemu
dok trčiš ka njemu kao devojka koja dugo čeka
dragog svog kreće da trci ka tebi.
I ništa te ne zaustavlja da pobediš.