Ne otvarajte fabrike

Ne otvarajte fabrike.
Nema tih para kojima se može platiti san jednog mladog čoveka čija mladost vene na traci
u halama kapitalnog imperijaliste , čija se deca školuju u Londonu.
Nema tih para kojima se život i šansa u životu mogu vratiti unazad.Ni mladost ni potrošena snaga na borbe koje nisu bile naše.
Ne zapošljavajte se da bi ste jeli jer ne živimo da bismo  jeli već jedemo da bismo živeli .Ne odlučujte se pre
za posao nego za faklutet,samo zato sto ce vam kakav takav posao odmah doneti pare.
Ne zivimo da bi samo ziveli,vec da ostavimo trag.Ne radite samo zato sto ljudi oko vas rade,zato sto vam se cini da je bolja riba u ruci nego patka u vodi,već čekajte svoj poziv, radite na sebi
i budite spremni kada on dodje.Niste ovde da bi ste bežali od prepreka već da bi ih svaldali.Ne čekajte dugo,ni ne žurite prerano.Bole će vas.Neće biti lako.Ali ne bijte bitke danasnje vecere vec sutrasnjeg imena koje nosite.Niste rodjeni da budete oruđe.Setite se sebe
dok ste  se gledali u ogledalu, mladog i lepog lica,tela,sjanih očiju,dok ste se  gledali u dubini vašeg savršenog bića.Šta ste videli ?
Nekog zaista važnog!Neophodnog!Osetite ljubav prema sebi!Stvoreni ste iz ljubavi!Godine koje trošite
nećete dobiti nazad.Borite se za sebe!Za vašu slobodu protiv modernog ropstva.Stvoreni su uslovi
za kompletno zaglupljivanje nacije,pretvoreni smo u jeftinu radnu snagu i toj ulozi posvecujemo jedan jedini sveti zivot koji imamo.Ne radite to!
Ovde svi vole da pricaju o davnim srecnim vremenima kada smo imali toliko fabrika, i sve su nam fabrike radile. Jaoo kako divna zemlja! Radis 12 sati kao rob za masinu koju je napravio neko pametniji od tebe.
Sta je sa tvojim duhovnim vrednostima ?Sta je sa onim sto ti mozes da stvoris za nekog drugog? Ali
ne možes raditi i stvarati za nekgo ako si gladan ,jer onda moras samo raditi za nekog drugog.
Ali dovedeni smo dotle.Ne jednom godinom ne ni za dve,vec dvadeset proteklih prokletih.
Danas imamo fabrike koje nasmejana gospoda sa ponosom progaslava otvorenim a narod ostavljen
na milost i nemilost vetra stihije beznadja i bede kliče za dužnom zahvalnošću jer zaboga ima gde da radi.
Znate mi smo vam uzeli sve  , ali ipak nemojte biti tako nezhavlani , pa ipak smo vam da li da preživite.
Jer vi sami sa svojim resursima ne bi   znali,pa je  potreban neko pametnijii da vam sve to  uzme
i da vam koliko treba.Jer bolje je kada pogledate  da svakom stranom investitoru za svakog radnika
država da i do 10 000 e da bi radnik primao 30 000 din,Zasto svakom poljoprivredniku,studentu,sportisti,piscu,veteranu dati 2 000 evra jer on stvarno ne zna sta bi sa njima.
Zato je logicno da skolarine na faklutetima budu i 2500 evra za jednu godinu studija,a da  vam roditelji nemaju gde raditi.Gde vi ,kada zavrsite, ili u toku sutdija nemate gde raditi.Jer nemate po zavrsteku studija odmah minimum 10 godina isksutva da biste negde pisali izvestaj.
Kada sve skupite dodje vam najbolje da se zaposlite u fabrici koja kakva da je nudi plaćeni radni staž, redovnu platu i kada sve saberte u pustinji koju su drugi napravili taj bunar vode je vise nego
blagoslov.Ali jeste li zato placali 2500 evra faklutetima,istrajli do kraja, borili se za svoj san.I na kraju bacili sustinski deo sebe zbog osecaja krivice i nemoci.Jer to zemlja koju volim?
Znate,ja zaista nisam srećan zbog toga što moja sestra radi u fabrici.A to bih trebao da budem.
I ona bi trebala da bude.Jer znate njeno radno mesto je da bude ugledna profesorka sociologije za koju je dala svojih najbolih pet godina zivota.Ali ona to ne moze biti jer nije spavala ni sa  jednim loklanim vlastodrscem koji je na isti nacin postao to sto jeste.
Ne mogu se radovati zato sto moja sestra prima redovnu platu od 20 i kusur hiljada i zato sto joj ide radni staz i ako tako nastavi docice i do penzije.Ali procice vreme i rada i penzije i doci ce trenutak istine ko smo i sta je bila nasa uloga.Nije problem u fabrickom radniku ali ako to zaista osecate.Nemojte ici i raditi tamo jer vam iz tog uga izgleda kao jedino resenje.Reci cu vam ono sto sam rekao i sebi.
Ne odustajte od sebe i svoje potencijale , ne poklanjate zaboravu vremena,ne poklanjajte groblju.
Već odlučite,stegnite se,zacrtajte!Borte se za drzavu koja ce vas psotovati ili odite iz nje.Nema komprmisa.Zivot nikada ne pravi kompromise, matemtika je jednsotanva bori se ili nestani.
Ne plasite se hleba,ne plasite se smrti.Budite Vi-Vi.Živite svju legendu ,vašu vrednost ,vaše  crte istorije za koje će svi znati da su vaše.Napred sve do pobede!
Sada ste mladi i ništa vam ne pada teško,pristajete na sve uslove.Ali kada to prodje biće vam
žao jer niste dali za pravi cilj ono najvrednije sto jednom se kroz zivot daje.Ne odustajte,
Ako ne idete do kraja , zasto uopste idete?Vec ste dobili rane,vec ste uvuceni u brobu
za sebe,naplatite  to vasim ostvarenim snom.Uprkos svemu.Bol je prolazan,slava je vecna.

Ostanak mladih u svojoj sredini

Ostanak maldih u svojoj sredini

Naša zemlja se kao nikada do sada nije susrela sa tako velikim i podmuklim zlom kao što to nešto takvo danas stoji  ispred nas. I ovoga puta to nisu razjareni naordi na čijem dalekom putu mi stojimo,na svu sreću to nisu ni prirodne katastrofe.
To je vreme,a to je nesloga,a to je jedno opšte neslušanje i nerazumevanje,užasna komunikacija između svih generacija  a koja je opsti zakon opastanka jedne zajednice koja udruzena zajedno opstaje jer ima toliko toga zajednickog.
Ova puta mi imamo zadatak da svog neprijatelja peobrazimo u prijatelja koji ce nas kao dobri skeledzija prebaciti preko reke zaborava,nestanka,sebičnosti,trajnog odlaska najvećeg resursa jedne zemlje a to su ljudi.i na kraju krajeva do nestnaka nase države koja je u velikom procesu.
Svoje vreme i šanse pred nama mi moramo shvatiti ozbiljno,jer to više nisu neka od pitanja
ona su jednostavno pitanja naše egzistnecije te na njih moramo odgovoriti i kao država,loklana zajednica ali i kao pojedinac.Jer ako je porodica ćelija društva dobar pojeidnac je ćelija dobrog društva.
Ja vas pozivam da se probudimo i shvatimo da pred problemima koje svi gledamo ne žmurimo,ili bežimo jer oni nas neće juriti.Oni će nas sa istim pitanjima sačekati u dubokoj starosti da nam se podrugljivo nemoćnima namseju i naterati nas da priznamo i progutamo svu svoju neodgovornost
duboko kajajući se što nismo kad smo trebali radili ono što je bilo u našoj moći,ono što od nas zavisi.
Prolazimo pored đubreta na ulici i svi se usuđujemo pričati kako su nam ulice i parkovi prljavi,a osim
te priče niko od nas nije to đubre hteo skloniti.U prenetom značenju rekao sam to jer je to ključno u našem naordu to je kočnica.Ako znaš i vidiš šta je loše,sposoban si da uradiš nešto dobro-uradi ga!
Ne diži ruke,to đubre je tada baš zbog tebe stajalo tu-mi smo imali šansu da ga sklonimo,a nismo to uradili.
To znači ako vidimo svoju Srbiju kako se davi u moru bede,prljavštine,velike vode nezainteresovanosti prepuštenoj samoj sebi,da svoju ruku damo davljeniku i spasimo ga,a ne da gledamo kako se davi i kao svi vičemo sa obale UDAVI SE SRBIJA I DA PRED davljenikom bezimo.
Ja sam svestan  gde zivimo i koliko je sve potebno da se iz temelja menja,i znam da ovo prače zemlje
nije imalo sluha ni za najveće talente,ni na najveće nepravde i da smo mnogo koletivno stradali zbog toga..Ali vam isto tako kažem da ne idemo utabanim stazama negde vani jer cemo stići tamo gde su mnogi pre nas stigli.Pozivam vas sve pojedinačno da u našoj zajednici prvi put budemo pravi pobednici.Da budemo prvi u svojoj zemlji!Da postnaemo pobednici ne jedni od mnogih!
Da se danas odlučimo i da ne odusajtemo više nikada pa makar se nebo rušilo!Da znamo šta imamo,da shvatimo koliko daleko možemo sa tim i da zapnemo!Tako se osvaja tržište!
Da svakoga dana učimo o uspehu,ekonomiji,orgnaizaciji i samoorganizaciji,o vrendovanju,etici.
Imamo resurse,imamo potencijala,imamo pametne ljude,imamo energiju ali hajde da sve to kao i svih godina do sada ne bacimo niz vetar,jer nam ni jedan dan ni jedna prokockana noć neće biti vraćena nazad.
Potrebana nam je politika koja će krajnje odgovorno pristupiti slušanju mladih ali ne smao slušati jer komnukacija radi samo ako radi u dva smera.Bez cinizma i malodošnosti kao što je to bilao više od 20 godina unazad ako zaista želimo naše krajeve videti bogatijim za mnogo više ljudi,mnogo srećnijih lica,mnogo ostvarenih i moćnih ideja posle kojih nam neće biti potreban svet-Mi ćemo biti svet.
Ali nam za ostanak mladih u svojim zajendicama moaju biti obezbeđeni svi uslovi koji podržavaju rast i razvoj kako mladih tako i ideja i progresa koje nove snage donose sa sobom.Obrazovanje je ključ
Mora se uspostaviti nedvosmisleni program kome će krajnji cilj biti progres!Sredina gde se mlade nade neće osetiti izigrano,da budu domaći na svom terenu a ne da se kod kuće osećaju kao stranci.
Loklane zajednice moraju stovriti kreativne timove koji će se iskrneo baviti prpeozanvanjem potnecijala u svojoj sredini,da vidimo šta su naši resursi,da li je poljoprivreda,da li je turziam,da li je knjizenovst,sport.Ne sme se ponoviti da nas nije briga šta nam se dešava ispred dovrišta.
Lokalna zajednica mora uspotaviti programe u kojima će ljudi porpeoznati sigurnost,zeleno svetlo da sve što kažu znaju da će ih neko čuti i da će biti shvaćeni.
Mi danas kažemo mi smo siromašna zemlja,mi nemamo para,ali u toj trci sa parama i kao zemlja i kao građani bićemo poslednji sve dok ne shvatimo da je novac posledica a ne uzrok.Novac ce dodji kada to sto imamo,to znamo i to sto nudimo zaista vredi te kolektivne igre zvane novac.
Ako bi dva coveka ostala u pustinji jedan bi imao zlatne poluge a drugi flasu vode pa jer mislite da bi covek sa vodom dao vodu u zamenu za zaltne poluge ?Dobra orgnaizacija resursa,potnecijala je bogatstvo.
Kako u ne rzavijenoj i ne izgradjenoj zemlji neko moze reci da nema posla?A gde će ga to biti onda ?
Tačno je da turisti treba da posećuju naša sela  i naše prirodne lepote,mi samo od turizma mozemo procvetati ali ne mozemo jer se ne borimo dovoljno  da u svakom atratikvnom područiju bude dobrih puteva,smesjtanih kapaciteta,kvlaitentog programa,ali u toj nameri moramo biti iskreni,ne mozemo za nista dobiti nesto,prvo moramo biti neko da bi smo imali nesto.-Klijent ne kupuje već bira,ili smo izabrani,ili smo bez posla. I zbog toga na sve načine moramo fokus staviti na edukaciaju.
da postujemo prvo sebe a onda kada znamo sta je to postovanje da na zdrav nacin vrednujemo i sve drugo.I kad mislite da možete i kada mislite da ne možete upravu ste.rekao je Henri Ford.Potrebni su na optimizam i vera jer statistika pokazuje da nema uspesnih ljudi sa losim stavom.
Mladi zele da svoju zemlju osete kao svoju a to znaci i podrazumeva da to sto oni misle i zele da urade nije nesto drugog ili treceg reda.Moraju osetiti da je okolina ponosna na njih u protivnom kao i svaki gost koji lose bude docekan budite sigruni da ga sledeci put nece biti.
Danas se vreme bitno razlikuje od vremena kada ste mogli da samo znanjem stečenim ili nestečnim u par godina studija bez i jednog usavrsavanja i napredovanja celog zivota radite isti poso po jednoj recepturi.Ali toga vise nema,Hvala Bogu sto toga vise nema.Mi danas nemozemo opstati kao konkurencija ako svakoga dana ne učimo o obrazovanju,o očuvanju pishofizičke kondicije jer  na taj način možemo duže ostati u igri i to je pravilo svakog uspeha.-To je proces,to je progres.
Danas mladi čovek mora više nego ikada zauzeti kritčki i samokritički stav,da sve oko sebe dovede u pitanju i postavi zdrave temelje kvaliteta,zdrave sredine,zivotnogi radnog prostora sa jasnim pitanjima i najsikrenijim odgovorima ko smo mi ?Šta želimo biti?Zasto nam je to potrebno?Gde zelimo ?Da postanemo pravi pobednici i lideri svega dobrog!
Svoje izalganje zavrsicu univerzlanom istinom zapisanom u pslatriu 129
„Idi napred i traži,produži dalje i spoznaćeš vrhunac slave“