Ostanak maldih u svojoj sredini
Naša zemlja se kao nikada do sada nije susrela sa tako velikim i podmuklim zlom kao što to nešto takvo danas stoji ispred nas. I ovoga puta to nisu razjareni naordi na čijem dalekom putu mi stojimo,na svu sreću to nisu ni prirodne katastrofe.
To je vreme,a to je nesloga,a to je jedno opšte neslušanje i nerazumevanje,užasna komunikacija između svih generacija a koja je opsti zakon opastanka jedne zajednice koja udruzena zajedno opstaje jer ima toliko toga zajednickog.
Ova puta mi imamo zadatak da svog neprijatelja peobrazimo u prijatelja koji ce nas kao dobri skeledzija prebaciti preko reke zaborava,nestanka,sebičnosti,trajnog odlaska najvećeg resursa jedne zemlje a to su ljudi.i na kraju krajeva do nestnaka nase države koja je u velikom procesu.
Svoje vreme i šanse pred nama mi moramo shvatiti ozbiljno,jer to više nisu neka od pitanja
ona su jednostavno pitanja naše egzistnecije te na njih moramo odgovoriti i kao država,loklana zajednica ali i kao pojedinac.Jer ako je porodica ćelija društva dobar pojeidnac je ćelija dobrog društva.
Ja vas pozivam da se probudimo i shvatimo da pred problemima koje svi gledamo ne žmurimo,ili bežimo jer oni nas neće juriti.Oni će nas sa istim pitanjima sačekati u dubokoj starosti da nam se podrugljivo nemoćnima namseju i naterati nas da priznamo i progutamo svu svoju neodgovornost
duboko kajajući se što nismo kad smo trebali radili ono što je bilo u našoj moći,ono što od nas zavisi.
Prolazimo pored đubreta na ulici i svi se usuđujemo pričati kako su nam ulice i parkovi prljavi,a osim
te priče niko od nas nije to đubre hteo skloniti.U prenetom značenju rekao sam to jer je to ključno u našem naordu to je kočnica.Ako znaš i vidiš šta je loše,sposoban si da uradiš nešto dobro-uradi ga!
Ne diži ruke,to đubre je tada baš zbog tebe stajalo tu-mi smo imali šansu da ga sklonimo,a nismo to uradili.
To znači ako vidimo svoju Srbiju kako se davi u moru bede,prljavštine,velike vode nezainteresovanosti prepuštenoj samoj sebi,da svoju ruku damo davljeniku i spasimo ga,a ne da gledamo kako se davi i kao svi vičemo sa obale UDAVI SE SRBIJA I DA PRED davljenikom bezimo.
Ja sam svestan gde zivimo i koliko je sve potebno da se iz temelja menja,i znam da ovo prače zemlje
nije imalo sluha ni za najveće talente,ni na najveće nepravde i da smo mnogo koletivno stradali zbog toga..Ali vam isto tako kažem da ne idemo utabanim stazama negde vani jer cemo stići tamo gde su mnogi pre nas stigli.Pozivam vas sve pojedinačno da u našoj zajednici prvi put budemo pravi pobednici.Da budemo prvi u svojoj zemlji!Da postnaemo pobednici ne jedni od mnogih!
Da se danas odlučimo i da ne odusajtemo više nikada pa makar se nebo rušilo!Da znamo šta imamo,da shvatimo koliko daleko možemo sa tim i da zapnemo!Tako se osvaja tržište!
Da svakoga dana učimo o uspehu,ekonomiji,orgnaizaciji i samoorganizaciji,o vrendovanju,etici.
Imamo resurse,imamo potencijala,imamo pametne ljude,imamo energiju ali hajde da sve to kao i svih godina do sada ne bacimo niz vetar,jer nam ni jedan dan ni jedna prokockana noć neće biti vraćena nazad.
Potrebana nam je politika koja će krajnje odgovorno pristupiti slušanju mladih ali ne smao slušati jer komnukacija radi samo ako radi u dva smera.Bez cinizma i malodošnosti kao što je to bilao više od 20 godina unazad ako zaista želimo naše krajeve videti bogatijim za mnogo više ljudi,mnogo srećnijih lica,mnogo ostvarenih i moćnih ideja posle kojih nam neće biti potreban svet-Mi ćemo biti svet.
Ali nam za ostanak mladih u svojim zajendicama moaju biti obezbeđeni svi uslovi koji podržavaju rast i razvoj kako mladih tako i ideja i progresa koje nove snage donose sa sobom.Obrazovanje je ključ
Mora se uspostaviti nedvosmisleni program kome će krajnji cilj biti progres!Sredina gde se mlade nade neće osetiti izigrano,da budu domaći na svom terenu a ne da se kod kuće osećaju kao stranci.
Loklane zajednice moraju stovriti kreativne timove koji će se iskrneo baviti prpeozanvanjem potnecijala u svojoj sredini,da vidimo šta su naši resursi,da li je poljoprivreda,da li je turziam,da li je knjizenovst,sport.Ne sme se ponoviti da nas nije briga šta nam se dešava ispred dovrišta.
Lokalna zajednica mora uspotaviti programe u kojima će ljudi porpeoznati sigurnost,zeleno svetlo da sve što kažu znaju da će ih neko čuti i da će biti shvaćeni.
Mi danas kažemo mi smo siromašna zemlja,mi nemamo para,ali u toj trci sa parama i kao zemlja i kao građani bićemo poslednji sve dok ne shvatimo da je novac posledica a ne uzrok.Novac ce dodji kada to sto imamo,to znamo i to sto nudimo zaista vredi te kolektivne igre zvane novac.
Ako bi dva coveka ostala u pustinji jedan bi imao zlatne poluge a drugi flasu vode pa jer mislite da bi covek sa vodom dao vodu u zamenu za zaltne poluge ?Dobra orgnaizacija resursa,potnecijala je bogatstvo.
Kako u ne rzavijenoj i ne izgradjenoj zemlji neko moze reci da nema posla?A gde će ga to biti onda ?
Tačno je da turisti treba da posećuju naša sela i naše prirodne lepote,mi samo od turizma mozemo procvetati ali ne mozemo jer se ne borimo dovoljno da u svakom atratikvnom područiju bude dobrih puteva,smesjtanih kapaciteta,kvlaitentog programa,ali u toj nameri moramo biti iskreni,ne mozemo za nista dobiti nesto,prvo moramo biti neko da bi smo imali nesto.-Klijent ne kupuje već bira,ili smo izabrani,ili smo bez posla. I zbog toga na sve načine moramo fokus staviti na edukaciaju.
da postujemo prvo sebe a onda kada znamo sta je to postovanje da na zdrav nacin vrednujemo i sve drugo.I kad mislite da možete i kada mislite da ne možete upravu ste.rekao je Henri Ford.Potrebni su na optimizam i vera jer statistika pokazuje da nema uspesnih ljudi sa losim stavom.
Mladi zele da svoju zemlju osete kao svoju a to znaci i podrazumeva da to sto oni misle i zele da urade nije nesto drugog ili treceg reda.Moraju osetiti da je okolina ponosna na njih u protivnom kao i svaki gost koji lose bude docekan budite sigruni da ga sledeci put nece biti.
Danas se vreme bitno razlikuje od vremena kada ste mogli da samo znanjem stečenim ili nestečnim u par godina studija bez i jednog usavrsavanja i napredovanja celog zivota radite isti poso po jednoj recepturi.Ali toga vise nema,Hvala Bogu sto toga vise nema.Mi danas nemozemo opstati kao konkurencija ako svakoga dana ne učimo o obrazovanju,o očuvanju pishofizičke kondicije jer na taj način možemo duže ostati u igri i to je pravilo svakog uspeha.-To je proces,to je progres.
Danas mladi čovek mora više nego ikada zauzeti kritčki i samokritički stav,da sve oko sebe dovede u pitanju i postavi zdrave temelje kvaliteta,zdrave sredine,zivotnogi radnog prostora sa jasnim pitanjima i najsikrenijim odgovorima ko smo mi ?Šta želimo biti?Zasto nam je to potrebno?Gde zelimo ?Da postanemo pravi pobednici i lideri svega dobrog!
Svoje izalganje zavrsicu univerzlanom istinom zapisanom u pslatriu 129
„Idi napred i traži,produži dalje i spoznaćeš vrhunac slave“
Naša zemlja se kao nikada do sada nije susrela sa tako velikim i podmuklim zlom kao što to nešto takvo danas stoji ispred nas. I ovoga puta to nisu razjareni naordi na čijem dalekom putu mi stojimo,na svu sreću to nisu ni prirodne katastrofe.
To je vreme,a to je nesloga,a to je jedno opšte neslušanje i nerazumevanje,užasna komunikacija između svih generacija a koja je opsti zakon opastanka jedne zajednice koja udruzena zajedno opstaje jer ima toliko toga zajednickog.
Ova puta mi imamo zadatak da svog neprijatelja peobrazimo u prijatelja koji ce nas kao dobri skeledzija prebaciti preko reke zaborava,nestanka,sebičnosti,trajnog odlaska najvećeg resursa jedne zemlje a to su ljudi.i na kraju krajeva do nestnaka nase države koja je u velikom procesu.
Svoje vreme i šanse pred nama mi moramo shvatiti ozbiljno,jer to više nisu neka od pitanja
ona su jednostavno pitanja naše egzistnecije te na njih moramo odgovoriti i kao država,loklana zajednica ali i kao pojedinac.Jer ako je porodica ćelija društva dobar pojeidnac je ćelija dobrog društva.
Ja vas pozivam da se probudimo i shvatimo da pred problemima koje svi gledamo ne žmurimo,ili bežimo jer oni nas neće juriti.Oni će nas sa istim pitanjima sačekati u dubokoj starosti da nam se podrugljivo nemoćnima namseju i naterati nas da priznamo i progutamo svu svoju neodgovornost
duboko kajajući se što nismo kad smo trebali radili ono što je bilo u našoj moći,ono što od nas zavisi.
Prolazimo pored đubreta na ulici i svi se usuđujemo pričati kako su nam ulice i parkovi prljavi,a osim
te priče niko od nas nije to đubre hteo skloniti.U prenetom značenju rekao sam to jer je to ključno u našem naordu to je kočnica.Ako znaš i vidiš šta je loše,sposoban si da uradiš nešto dobro-uradi ga!
Ne diži ruke,to đubre je tada baš zbog tebe stajalo tu-mi smo imali šansu da ga sklonimo,a nismo to uradili.
To znači ako vidimo svoju Srbiju kako se davi u moru bede,prljavštine,velike vode nezainteresovanosti prepuštenoj samoj sebi,da svoju ruku damo davljeniku i spasimo ga,a ne da gledamo kako se davi i kao svi vičemo sa obale UDAVI SE SRBIJA I DA PRED davljenikom bezimo.
Ja sam svestan gde zivimo i koliko je sve potebno da se iz temelja menja,i znam da ovo prače zemlje
nije imalo sluha ni za najveće talente,ni na najveće nepravde i da smo mnogo koletivno stradali zbog toga..Ali vam isto tako kažem da ne idemo utabanim stazama negde vani jer cemo stići tamo gde su mnogi pre nas stigli.Pozivam vas sve pojedinačno da u našoj zajednici prvi put budemo pravi pobednici.Da budemo prvi u svojoj zemlji!Da postnaemo pobednici ne jedni od mnogih!
Da se danas odlučimo i da ne odusajtemo više nikada pa makar se nebo rušilo!Da znamo šta imamo,da shvatimo koliko daleko možemo sa tim i da zapnemo!Tako se osvaja tržište!
Da svakoga dana učimo o uspehu,ekonomiji,orgnaizaciji i samoorganizaciji,o vrendovanju,etici.
Imamo resurse,imamo potencijala,imamo pametne ljude,imamo energiju ali hajde da sve to kao i svih godina do sada ne bacimo niz vetar,jer nam ni jedan dan ni jedna prokockana noć neće biti vraćena nazad.
Potrebana nam je politika koja će krajnje odgovorno pristupiti slušanju mladih ali ne smao slušati jer komnukacija radi samo ako radi u dva smera.Bez cinizma i malodošnosti kao što je to bilao više od 20 godina unazad ako zaista želimo naše krajeve videti bogatijim za mnogo više ljudi,mnogo srećnijih lica,mnogo ostvarenih i moćnih ideja posle kojih nam neće biti potreban svet-Mi ćemo biti svet.
Ali nam za ostanak mladih u svojim zajendicama moaju biti obezbeđeni svi uslovi koji podržavaju rast i razvoj kako mladih tako i ideja i progresa koje nove snage donose sa sobom.Obrazovanje je ključ
Mora se uspostaviti nedvosmisleni program kome će krajnji cilj biti progres!Sredina gde se mlade nade neće osetiti izigrano,da budu domaći na svom terenu a ne da se kod kuće osećaju kao stranci.
Loklane zajednice moraju stovriti kreativne timove koji će se iskrneo baviti prpeozanvanjem potnecijala u svojoj sredini,da vidimo šta su naši resursi,da li je poljoprivreda,da li je turziam,da li je knjizenovst,sport.Ne sme se ponoviti da nas nije briga šta nam se dešava ispred dovrišta.
Lokalna zajednica mora uspotaviti programe u kojima će ljudi porpeoznati sigurnost,zeleno svetlo da sve što kažu znaju da će ih neko čuti i da će biti shvaćeni.
Mi danas kažemo mi smo siromašna zemlja,mi nemamo para,ali u toj trci sa parama i kao zemlja i kao građani bićemo poslednji sve dok ne shvatimo da je novac posledica a ne uzrok.Novac ce dodji kada to sto imamo,to znamo i to sto nudimo zaista vredi te kolektivne igre zvane novac.
Ako bi dva coveka ostala u pustinji jedan bi imao zlatne poluge a drugi flasu vode pa jer mislite da bi covek sa vodom dao vodu u zamenu za zaltne poluge ?Dobra orgnaizacija resursa,potnecijala je bogatstvo.
Kako u ne rzavijenoj i ne izgradjenoj zemlji neko moze reci da nema posla?A gde će ga to biti onda ?
Tačno je da turisti treba da posećuju naša sela i naše prirodne lepote,mi samo od turizma mozemo procvetati ali ne mozemo jer se ne borimo dovoljno da u svakom atratikvnom područiju bude dobrih puteva,smesjtanih kapaciteta,kvlaitentog programa,ali u toj nameri moramo biti iskreni,ne mozemo za nista dobiti nesto,prvo moramo biti neko da bi smo imali nesto.-Klijent ne kupuje već bira,ili smo izabrani,ili smo bez posla. I zbog toga na sve načine moramo fokus staviti na edukaciaju.
da postujemo prvo sebe a onda kada znamo sta je to postovanje da na zdrav nacin vrednujemo i sve drugo.I kad mislite da možete i kada mislite da ne možete upravu ste.rekao je Henri Ford.Potrebni su na optimizam i vera jer statistika pokazuje da nema uspesnih ljudi sa losim stavom.
Mladi zele da svoju zemlju osete kao svoju a to znaci i podrazumeva da to sto oni misle i zele da urade nije nesto drugog ili treceg reda.Moraju osetiti da je okolina ponosna na njih u protivnom kao i svaki gost koji lose bude docekan budite sigruni da ga sledeci put nece biti.
Danas se vreme bitno razlikuje od vremena kada ste mogli da samo znanjem stečenim ili nestečnim u par godina studija bez i jednog usavrsavanja i napredovanja celog zivota radite isti poso po jednoj recepturi.Ali toga vise nema,Hvala Bogu sto toga vise nema.Mi danas nemozemo opstati kao konkurencija ako svakoga dana ne učimo o obrazovanju,o očuvanju pishofizičke kondicije jer na taj način možemo duže ostati u igri i to je pravilo svakog uspeha.-To je proces,to je progres.
Danas mladi čovek mora više nego ikada zauzeti kritčki i samokritički stav,da sve oko sebe dovede u pitanju i postavi zdrave temelje kvaliteta,zdrave sredine,zivotnogi radnog prostora sa jasnim pitanjima i najsikrenijim odgovorima ko smo mi ?Šta želimo biti?Zasto nam je to potrebno?Gde zelimo ?Da postanemo pravi pobednici i lideri svega dobrog!
Svoje izalganje zavrsicu univerzlanom istinom zapisanom u pslatriu 129
„Idi napred i traži,produži dalje i spoznaćeš vrhunac slave“
Нема коментара:
Постави коментар