Ne
otvarajte fabrike.
Nema tih para kojima se može platiti san jednog mladog čoveka čija mladost vene na traci
u halama kapitalnog imperijaliste , čija se deca školuju u Londonu.
Nema tih para kojima se život i šansa u životu mogu vratiti unazad.Ni mladost ni potrošena snaga na borbe koje nisu bile naše.
Ne zapošljavajte se da bi ste jeli jer ne živimo da bismo jeli već jedemo da bismo živeli .Ne odlučujte se pre
za posao nego za faklutet,samo zato sto ce vam kakav takav posao odmah doneti pare.
Ne zivimo da bi samo ziveli,vec da ostavimo trag.Ne radite samo zato sto ljudi oko vas rade,zato sto vam se cini da je bolja riba u ruci nego patka u vodi,već čekajte svoj poziv, radite na sebi
i budite spremni kada on dodje.Niste ovde da bi ste bežali od prepreka već da bi ih svaldali.Ne čekajte dugo,ni ne žurite prerano.Bole će vas.Neće biti lako.Ali ne bijte bitke danasnje vecere vec sutrasnjeg imena koje nosite.Niste rodjeni da budete oruđe.Setite se sebe
dok ste se gledali u ogledalu, mladog i lepog lica,tela,sjanih očiju,dok ste se gledali u dubini vašeg savršenog bića.Šta ste videli ?
Nekog zaista važnog!Neophodnog!Osetite ljubav prema sebi!Stvoreni ste iz ljubavi!Godine koje trošite
nećete dobiti nazad.Borite se za sebe!Za vašu slobodu protiv modernog ropstva.Stvoreni su uslovi
za kompletno zaglupljivanje nacije,pretvoreni smo u jeftinu radnu snagu i toj ulozi posvecujemo jedan jedini sveti zivot koji imamo.Ne radite to!
Ovde svi vole da pricaju o davnim srecnim vremenima kada smo imali toliko fabrika, i sve su nam fabrike radile. Jaoo kako divna zemlja! Radis 12 sati kao rob za masinu koju je napravio neko pametniji od tebe.
Sta je sa tvojim duhovnim vrednostima ?Sta je sa onim sto ti mozes da stvoris za nekog drugog? Ali
ne možes raditi i stvarati za nekgo ako si gladan ,jer onda moras samo raditi za nekog drugog.
Ali dovedeni smo dotle.Ne jednom godinom ne ni za dve,vec dvadeset proteklih prokletih.
Danas imamo fabrike koje nasmejana gospoda sa ponosom progaslava otvorenim a narod ostavljen
na milost i nemilost vetra stihije beznadja i bede kliče za dužnom zahvalnošću jer zaboga ima gde da radi.
Znate mi smo vam uzeli sve , ali ipak nemojte biti tako nezhavlani , pa ipak smo vam da li da preživite.
Jer vi sami sa svojim resursima ne bi znali,pa je potreban neko pametnijii da vam sve to uzme
i da vam koliko treba.Jer bolje je kada pogledate da svakom stranom investitoru za svakog radnika
država da i do 10 000 e da bi radnik primao 30 000 din,Zasto svakom poljoprivredniku,studentu,sportisti,piscu,veteranu dati 2 000 evra jer on stvarno ne zna sta bi sa njima.
Zato je logicno da skolarine na faklutetima budu i 2500 evra za jednu godinu studija,a da vam roditelji nemaju gde raditi.Gde vi ,kada zavrsite, ili u toku sutdija nemate gde raditi.Jer nemate po zavrsteku studija odmah minimum 10 godina isksutva da biste negde pisali izvestaj.
Kada sve skupite dodje vam najbolje da se zaposlite u fabrici koja kakva da je nudi plaćeni radni staž, redovnu platu i kada sve saberte u pustinji koju su drugi napravili taj bunar vode je vise nego
blagoslov.Ali jeste li zato placali 2500 evra faklutetima,istrajli do kraja, borili se za svoj san.I na kraju bacili sustinski deo sebe zbog osecaja krivice i nemoci.Jer to zemlja koju volim?
Znate,ja zaista nisam srećan zbog toga što moja sestra radi u fabrici.A to bih trebao da budem.
I ona bi trebala da bude.Jer znate njeno radno mesto je da bude ugledna profesorka sociologije za koju je dala svojih najbolih pet godina zivota.Ali ona to ne moze biti jer nije spavala ni sa jednim loklanim vlastodrscem koji je na isti nacin postao to sto jeste.
Ne mogu se radovati zato sto moja sestra prima redovnu platu od 20 i kusur hiljada i zato sto joj ide radni staz i ako tako nastavi docice i do penzije.Ali procice vreme i rada i penzije i doci ce trenutak istine ko smo i sta je bila nasa uloga.Nije problem u fabrickom radniku ali ako to zaista osecate.Nemojte ici i raditi tamo jer vam iz tog uga izgleda kao jedino resenje.Reci cu vam ono sto sam rekao i sebi.
Ne odustajte od sebe i svoje potencijale , ne poklanjate zaboravu vremena,ne poklanjajte groblju.
Već odlučite,stegnite se,zacrtajte!Borte se za drzavu koja ce vas psotovati ili odite iz nje.Nema komprmisa.Zivot nikada ne pravi kompromise, matemtika je jednsotanva bori se ili nestani.
Ne plasite se hleba,ne plasite se smrti.Budite Vi-Vi.Živite svju legendu ,vašu vrednost ,vaše crte istorije za koje će svi znati da su vaše.Napred sve do pobede!
Sada ste mladi i ništa vam ne pada teško,pristajete na sve uslove.Ali kada to prodje biće vam
žao jer niste dali za pravi cilj ono najvrednije sto jednom se kroz zivot daje.Ne odustajte,
Ako ne idete do kraja , zasto uopste idete?Vec ste dobili rane,vec ste uvuceni u brobu
za sebe,naplatite to vasim ostvarenim snom.Uprkos svemu.Bol je prolazan,slava je vecna.
Nema tih para kojima se može platiti san jednog mladog čoveka čija mladost vene na traci
u halama kapitalnog imperijaliste , čija se deca školuju u Londonu.
Nema tih para kojima se život i šansa u životu mogu vratiti unazad.Ni mladost ni potrošena snaga na borbe koje nisu bile naše.
Ne zapošljavajte se da bi ste jeli jer ne živimo da bismo jeli već jedemo da bismo živeli .Ne odlučujte se pre
za posao nego za faklutet,samo zato sto ce vam kakav takav posao odmah doneti pare.
Ne zivimo da bi samo ziveli,vec da ostavimo trag.Ne radite samo zato sto ljudi oko vas rade,zato sto vam se cini da je bolja riba u ruci nego patka u vodi,već čekajte svoj poziv, radite na sebi
i budite spremni kada on dodje.Niste ovde da bi ste bežali od prepreka već da bi ih svaldali.Ne čekajte dugo,ni ne žurite prerano.Bole će vas.Neće biti lako.Ali ne bijte bitke danasnje vecere vec sutrasnjeg imena koje nosite.Niste rodjeni da budete oruđe.Setite se sebe
dok ste se gledali u ogledalu, mladog i lepog lica,tela,sjanih očiju,dok ste se gledali u dubini vašeg savršenog bića.Šta ste videli ?
Nekog zaista važnog!Neophodnog!Osetite ljubav prema sebi!Stvoreni ste iz ljubavi!Godine koje trošite
nećete dobiti nazad.Borite se za sebe!Za vašu slobodu protiv modernog ropstva.Stvoreni su uslovi
za kompletno zaglupljivanje nacije,pretvoreni smo u jeftinu radnu snagu i toj ulozi posvecujemo jedan jedini sveti zivot koji imamo.Ne radite to!
Ovde svi vole da pricaju o davnim srecnim vremenima kada smo imali toliko fabrika, i sve su nam fabrike radile. Jaoo kako divna zemlja! Radis 12 sati kao rob za masinu koju je napravio neko pametniji od tebe.
Sta je sa tvojim duhovnim vrednostima ?Sta je sa onim sto ti mozes da stvoris za nekog drugog? Ali
ne možes raditi i stvarati za nekgo ako si gladan ,jer onda moras samo raditi za nekog drugog.
Ali dovedeni smo dotle.Ne jednom godinom ne ni za dve,vec dvadeset proteklih prokletih.
Danas imamo fabrike koje nasmejana gospoda sa ponosom progaslava otvorenim a narod ostavljen
na milost i nemilost vetra stihije beznadja i bede kliče za dužnom zahvalnošću jer zaboga ima gde da radi.
Znate mi smo vam uzeli sve , ali ipak nemojte biti tako nezhavlani , pa ipak smo vam da li da preživite.
Jer vi sami sa svojim resursima ne bi znali,pa je potreban neko pametnijii da vam sve to uzme
i da vam koliko treba.Jer bolje je kada pogledate da svakom stranom investitoru za svakog radnika
država da i do 10 000 e da bi radnik primao 30 000 din,Zasto svakom poljoprivredniku,studentu,sportisti,piscu,veteranu dati 2 000 evra jer on stvarno ne zna sta bi sa njima.
Zato je logicno da skolarine na faklutetima budu i 2500 evra za jednu godinu studija,a da vam roditelji nemaju gde raditi.Gde vi ,kada zavrsite, ili u toku sutdija nemate gde raditi.Jer nemate po zavrsteku studija odmah minimum 10 godina isksutva da biste negde pisali izvestaj.
Kada sve skupite dodje vam najbolje da se zaposlite u fabrici koja kakva da je nudi plaćeni radni staž, redovnu platu i kada sve saberte u pustinji koju su drugi napravili taj bunar vode je vise nego
blagoslov.Ali jeste li zato placali 2500 evra faklutetima,istrajli do kraja, borili se za svoj san.I na kraju bacili sustinski deo sebe zbog osecaja krivice i nemoci.Jer to zemlja koju volim?
Znate,ja zaista nisam srećan zbog toga što moja sestra radi u fabrici.A to bih trebao da budem.
I ona bi trebala da bude.Jer znate njeno radno mesto je da bude ugledna profesorka sociologije za koju je dala svojih najbolih pet godina zivota.Ali ona to ne moze biti jer nije spavala ni sa jednim loklanim vlastodrscem koji je na isti nacin postao to sto jeste.
Ne mogu se radovati zato sto moja sestra prima redovnu platu od 20 i kusur hiljada i zato sto joj ide radni staz i ako tako nastavi docice i do penzije.Ali procice vreme i rada i penzije i doci ce trenutak istine ko smo i sta je bila nasa uloga.Nije problem u fabrickom radniku ali ako to zaista osecate.Nemojte ici i raditi tamo jer vam iz tog uga izgleda kao jedino resenje.Reci cu vam ono sto sam rekao i sebi.
Ne odustajte od sebe i svoje potencijale , ne poklanjate zaboravu vremena,ne poklanjajte groblju.
Već odlučite,stegnite se,zacrtajte!Borte se za drzavu koja ce vas psotovati ili odite iz nje.Nema komprmisa.Zivot nikada ne pravi kompromise, matemtika je jednsotanva bori se ili nestani.
Ne plasite se hleba,ne plasite se smrti.Budite Vi-Vi.Živite svju legendu ,vašu vrednost ,vaše crte istorije za koje će svi znati da su vaše.Napred sve do pobede!
Sada ste mladi i ništa vam ne pada teško,pristajete na sve uslove.Ali kada to prodje biće vam
žao jer niste dali za pravi cilj ono najvrednije sto jednom se kroz zivot daje.Ne odustajte,
Ako ne idete do kraja , zasto uopste idete?Vec ste dobili rane,vec ste uvuceni u brobu
za sebe,naplatite to vasim ostvarenim snom.Uprkos svemu.Bol je prolazan,slava je vecna.
Нема коментара:
Постави коментар