I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini sve
kada i ti ja zaspimo i budimo se pitanjem
da li nam je trebalo sve to.
I kako ti se čini da kraj sebe imaš ljude a nemaš srca,
da imaš poljubce koje ne osećaš...
Da kraj sebe nemaš prazno mesto a nemaš razloga
da budeš sa njim.
Reci mi kako je kada ti fali čista ljubav na koju smo
samo mi navikli.
Ona koja te noću tera što pre u novi dan,
ona zbog koje sa sjajem u očima izlaziš iz kuće
jer znaš da te nešto posebno čeka.
Reci mi jer i ja bih dobro znao da pričam ti o tome.
Da ti pričam kako je...kako je kad prazan ulicom hodam
i ne svesno tražim da te sretnem tamo gde nisi.
I sa jačim vetrom ja jače stisnem svoj džep
onako kako bi ti nekad baš u tom trenu stisnula u njemu moju ruku.
A ja bih zastao zagrlio te i poljubio,i ti bi mi kroz najlepši osmeh stisnutih zuba
rekla požuri hladno je.A ja sam goreo od ljubavi.
...A trebalo je tada još stajati...stajati i ne doći tamo gde smo i ti i ja sada,
u istom gradu na dva kraja...Ali ja ću uvek osećati da smo celina.
Baš kao onda kada smo se držali za ruke.