Dušo moja

Dušo moja

Oprosti dušo što sa sumnjom ti prilazim,
moje je strpljenje kraće nego ranije jer
trošilo se bez štednje pa i previše...
Čašu su ljubavi moju ispli pogrešno
gosti dočekani pravim srcem.
Ali daj mi šansu jer zaslužujemo oboje
novu zoru iz koje se
mogu roditi dvoje novih ljudi.
Sa ovo malo snage od sećanja
što dušu na delove dele..
smešim se tvom licu jer mi liči
na anđela spasa.
Samo sada znam da može biti samo bolje
jer sve drugo sam odavno doživeo.
Ne bojim se ja pada jer padao sam na sve načine
pa i naviko da to kotrljanje upotrebim u dobrom
smeru.
Ne sumnjaj u reči ove duše jer tvoji dlanovi
otklanjaju tugu.Sa usnama tvojim ponovo osećam
da srećan bih mogao da stojim.
Sa po jednim krilom zajedno bi smo mogli leteti
u nove dane sa  bojama duge.
Ja sada ponovo tražim ljubav zato nemoj misliti da si
mi samo sklonište od tuge.