gledao sam kroz prozor,sve su boje ulice pojačane snegom.
Stavljao sam crne tregere na beloj košulji.
U sobi se sa štapića peo dim mirisa kamilice.
Dve sveće čistile su prostor u koji sam pored velikog spavaćeg kreveta i ogeldala stajao samo ja.
Koliko sam ih samo ljubio ispred ovog ogledala.
Zagrljeni smo pogledom u nas tražili za nama proteklu noć, savršeno glumili ljubav.
Nemirnim rukama tako smireno je mazim od vrata do kolena...slivam se prstima po njoj poput svilne haljine.Pratim je.
Svaka je mislila da jedina tako samnom stoji.
Da je prva spremna da me samo posle jedne noći voli ..
A ja smešim se i izdišem joj u kosi..pustam da me u zanosu njen miris kao miris kamilice opijeno nosi.
Mnoge su prošle, evo me kraj ogledala stojim sam.
U očima krijem tajnu da samo sam jednoj spreman što ni jednoj nisam dao-dam.
Šešir na njenoj glavi moj je zanos, Znam...
Zašto jednu pesmu nikada sa ni jednom ne pustam dok plivamo u moru strasti.
Samo ona drugim redosledom ljubi. Drugim pobeđuje i gubi.
Drugim korakom gazi, drugom rukom skida štiklu i na svaki dodir pazi.
Samo ona tako uživa i po licu mazi.
Ti beogradsko dete, beogradska dama.
Ja pesnik, boem, ženskaroš i provincijalac a tebi do svetla Beorada nije
no do noći u kojoj si samnom sama.
Kosa na jastuku, nežne ruke pored glave, smešiš se stihu što ti moje
usne na uvo nežno stave.
Udaju te svakog dana za razne biznismene i odlikaše...a ti nećeš jer
duboko u sebi se života plaše.
Mnogi ti elegantno otvaraju kavez al šabloni i sloboda nikad išli nisu ko savez.
Udaljila si se iz samo tebi poznato straha, ali svakog jutra sa terase iz dlana vetru
pošalješ poljubac praha.
Samo ti znaš zašto..Samo ja znam kako. Pesma je bila i ostaće moja tajna.
Tako blizu a daleko ljubavi moja sjajna.
Tiha neuhvatljiva kao voda elegnatna i topla dok prstima po meni hoda.
Нема коментара:
Постави коментар