Dan tvog buđenja !

Dan tvog buđenja

Ostvaljen,zaboravljen,depreisvan ili smoren,
zbunjen ili uplašen..
Pao posle dva ili tri koraka ?
Stao ?Ustani! danas je dan tvog buđenja !
Udahni i još jednom pogledaj svoj vrh u oči!
Pokreni se i isisaj život iz svakog centimetra oko tebe.
I više ništa neće biti isto osim toga da ćeš rešen da pobeđuješ
-pobeđivati !
Nema velike tajne uspeha osim da uspeh želiš iz sveg srca !
Trči,viči diši !Osećaš bol?Da li osećaš bol ?
Dobro je !Upravo rušiš granice svojih mogućnosti!
Ne možeš dalje ?Odlično !Tu preseseci i sad reci –ovaj dan je moj dan !
Moj život!Moje mesto !-Ovo je moja šansa !
Opusti se i prepusti snazi života !
Stvarno verujem da si mnogo pametniji od toga da bi pogunute glave
govorio ’’takva je sudbina’’-’’život nekome majka nekom maćiha’’
-Ne,moj život je ovo !OVAKO SE POBEĐUJE !!!Diši !
Osećaš kako ti se pluća šire ?Meduza se širi i skuplja da bi napravila
sledeći korak.Zbog čega ti puniš svoja pluća ?
ŠTA JE TVOJ SLEDEĆI KORAK ?!
Sitne duše mašu rukom i kažu ’’ naravno da ne’’
Ali ti nisi sitan!Ti si nešto drugačiji !
Smeo si da dođeš do ovog reda ?Nisi sklopio stranice ili kliknuo X ?
I pored toga što govorim koliko si slab?
Rekoh ti nešto si drugačije,nije slučajno da stojiš ovde.
Jak si možeš mnogo više-glavu gore !
I ti i ja,nešto nam je zajedničko-želimo više !ZATO GURAJ !
Još nešto nam je bliže –Možemo više !ZATO TE ŽELIM NA VRHU !

Koliko imamo vremena ?

,,Koliko imamo vremena?“

Danas kada smo na vrhuncu tehnologije, i kada ti se čini da je sve dostupno i brzo,
I kada  za čas pređeš od mesta do mesta, nekako nam je čovek postao najdalja destinacija...
E,moj ujače...u Francuskoj si već dve godine, vidim tvoje zeleno svetlo, i nemamo vremena da se ni ti meni  ni ja tebi javimo-,,Dobro je-online je, verovatno odmara.“
Onda se čujemo jednom u toku nedelje i razgovor završimo sa ,, I ajde sada pa idem da-moram da-i nije problem, razumemo se.“
Bako moja...tek sam došao a već žurim sa ručkom jer moram da idem...
Čeka me ovo, čeka me ono,čeka me onaj pa onda moram do ovog...
I na tvoja topla pitanja za koja izdvajaš svoju već podmuklu snagu odgovaram , ako nisam pored kompa,zureći u telefon ili radeći nešto sasvim deseto ti odgovaram sa ,,Da,mhm,ne znam,khm.“ , ili da bi sve zvučalo duže malo razvlačim slova.
A volim te... i koliki je dar imati baku?...
...Ali žurim, valjda i ti sama vidiš i razumeš...
,,Evo, stvarno ću jedan dan da izdvojim za sve nas bre!“- Laž  koju sebi svakog dana sa novim obavezima ponavljaš.
,,Eh,budalo“-govorim sebi-,, Pa neće ovi dani i trenuci  zauvek trajati“.
Do pre par godina osnovna, pa srednja i sad fakultet.I nije problem što sve to prolazi , nego što se računa u godinama.
Bože, kao vetar prolazimo, ali vetar svoju snagu ponovo sakupi a mi? – Mi nemamo vremena.
I ti koji ovo čitaš,stvarno se pitam odakle ti vremena?
I moram da ti kažem da si danas heroj! I hvala ti puno!
Eh,tata...Čujem te kako u sobi olovke oštriš i spremaš papire za svoj radni dan...U prolatu ti kažem ,,Dobro jutro“ i žurim, ne znam ni ja gde.
Ne razmišljajući da te zagrlim iz sve snage, jer, koliko bi dece danas to želelo da uradi...
I najviše me boli što sestru i mene sve manje pitate, jer ste ranije bili dosadni sa pitanjima na koja smo minimalnim odgovorima odgovarali,pa ne znam..možda ste se i navikli.
Bože,pa najgore  što se u kućama sve glasnije od ljudskog glasa čuje. I muzika, i youtube,i tablet, i ajfon,i laptop, i TV,automobili,serije,voditelji,reklame, a mi se čujemo u pauzama.
I brine me što toliko ćutimo...
Bako i deko... bolje da nam nije telefona, garantujem da bi smo se češće viđali.
Vašim ,,Kako ste?“ i našim ,,Dobro smo.“ , čini mi se da smo se udaljili.
Draga moja vredna devojčice...moja ljubavi...znam da nemaš vremena,nemam ga ni ja...ali ako ovi redovi  budu privilegovani da ih čitaš, pročitaj u njima da te jako volim!
Učimo,radimo,trčimo i pričamo u porukama. I misli i osećanja dobijaju na izražaju tek kada ih binarna mašina prevede.
I nisam protiv tehnologije, ali sam za čoveka!
Da li smo zaboravili da govorimo pa se izbegavamo ili smo postali preosetljivi na ljudski glas?
Nije problem što ne možemo naći vremena da posetimo i vidimo jedne druge.
Pored toliko ljudi mi smo se osamili.
I strina i striče, i tekta, i ujače, i sestro, i brate.
Hajde da pre nego  tražimo vreme, prvo jedni druge nađemo , i pronađemo ljude u sebi.

Žena

Žena

Žena se voli svakog dana
žena se ljubi sa svih strana,
Ženi se kosa poput svile mazi,
žena se čuva,žena se pazi.
Žena se grli  čvrsto a nežno,
ljubi se vrelo a sveže a snežno.
Ona je žedna čvrste ruke oko svoga struka,
kada ljubi ona se ne bruka.
Ona želi i traži da voljena bude,
jer kad ona voli ne mari kako o njoj sude.
Žena je žena da svi je žele i svi joj se čude.
Ženu razumi i zagrli kad je slaba ,
i za tebe će sve uraditi draga.
Ona je žena,ona je majka,
ona je iz stvarnosti najlepša bajka.
Njoj neko treba da toplo ruku joj drži,
svakog dana joj izmami osmeh
i njena si ljubav do srži.
Ženi pokaži zašto je žena, sebe u svemu što
radi potpuno daje-takva je prijatelju priroda njena.
Žena...za njom se duboko sa željom diše,
za njom se mašta,stvara  i piše.
Sa ženom se uvek može više...

Milmetri kilometara

Milmetri kilometara

Kada spavaš daleko od ruku i očiju mojih-čuvam te.
Kada šetaš tim velikim gradom sama,mila moja sve bih dao
da te kao kada smo zajedno okrenem,pribijem uz sebe i poljubivši te
na sred ulice ponovo ti kroz zagrizle usne kažem ’’Volim te ’’.
Volim te,nastavljam da te ljubim dišući duboko,isisajući ti usne osećam ti zubiće dok se srećna i iznenađena smeješ..
Neko bi reko ’’prokleta daljina’’ ali je ja neću kleti jer znam da nas isto sunce danas čini i znojavim i srećnim.
Isto obasjava kilometre između nas,i isto pokazuje milimetre do potpunog poljubca.
Aleksandra pesmo moja najbolja.
Neodustajem od tebe jer ne odustajem od snova.
Ne odustajem od nas jer svakim se danom kada smo zajedno rađam iznova.
Redovi su ovi moj podsetnik na naše trotoare koji nas dok ti gazis neku kaldrmu drugu pamte i zovu da oživimo ih ponovo.
Ne znam da patetičan budem-Izdržaću jer ljubav nad svim pobedu odnese.

Jedan od tih trenutaka

Jedan od tih trenutaka ...

Dobro znamo  se kada se jutrom gledamo u oči
noć je stvorila trenutke ispunjene strašću i tela su nam
obučena u poljupce, prekivena tragovima vrelih prstiju.
Na mojim grudima spavaš kao na zvezdi,moja jutarnja svežina
počinje mirisom tvoje mekane kože.
Naša soba više nije soba već nedođija i san zaljubljenih u ljubav.
Spavaj bebo moja mala,svet je previše grub za tvoje nežne ruke.
Ti tako veliki borac a duboko u sebi preosetljiva na zvuke.
Ne sumnjaj u mene kada sam od tovjih očiju daleko.
Ne sumnjaj da mnogi nas kraj sebe žele-pristali bi i da nas dele.
Moraš znati da i pre nego te sretoh duša izabra tebe.
I uvek to kažem,ma više si od žene.
Najbolje se izrazim u onome što ne kažem,a ti  jedina  savršeno razumeš.