Sve sve možeš kad si mlad!

Sve sve možeš kad si mlad !

Sve sve možeš kad si mlad
veruj u čuda ne staj ni jednog trena,
tvoj je život tvoja su vremena!
Ustani i trči smej se svemu
zagrli prvu curu jer taj osećaj
nema cenu!
Slavi svoje noći čekaj svoje zore
ostavi sva pravila snađi se
i hajdemo na more !
Penji se na vrhove-idemo do gore !
Daj mi ruku moja mala vreme leti
ali mi smo noćas brži,
samo budi moja noćas nemamo ništa
ali sve je naše samo za ruku me drži!
Sve sve možeš kad si mlad
veruj u čuda ne staj ni jednog trena,
tvoj je život tvoja su vremena!
Ne želim kravatu daj skolni mi
mašnu,brzo odkopčaj mi košulju
daj mi ranac ja neću kožnu tašnu!
Umesto sata na ruci nosiću
tvoga ugriza trag,briga me za vreme
tvoj sam i mlad !

Dušo moja

Dušo moja

Oprosti dušo što sa sumnjom ti prilazim,
moje je strpljenje kraće nego ranije jer
trošilo se bez štednje pa i previše...
Čašu su ljubavi moju ispli pogrešno
gosti dočekani pravim srcem.
Ali daj mi šansu jer zaslužujemo oboje
novu zoru iz koje se
mogu roditi dvoje novih ljudi.
Sa ovo malo snage od sećanja
što dušu na delove dele..
smešim se tvom licu jer mi liči
na anđela spasa.
Samo sada znam da može biti samo bolje
jer sve drugo sam odavno doživeo.
Ne bojim se ja pada jer padao sam na sve načine
pa i naviko da to kotrljanje upotrebim u dobrom
smeru.
Ne sumnjaj u reči ove duše jer tvoji dlanovi
otklanjaju tugu.Sa usnama tvojim ponovo osećam
da srećan bih mogao da stojim.
Sa po jednim krilom zajedno bi smo mogli leteti
u nove dane sa  bojama duge.
Ja sada ponovo tražim ljubav zato nemoj misliti da si
mi samo sklonište od tuge.

I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini

I kako ti se sada čini sve
kada i ti ja zaspimo i budimo se pitanjem
da li nam je trebalo sve to.
I kako ti se čini da kraj sebe imaš ljude a nemaš srca,
da imaš poljubce koje ne osećaš...
Da kraj sebe nemaš prazno mesto a nemaš razloga
da budeš sa njim.
Reci mi kako je kada ti fali čista ljubav na koju smo
samo mi navikli.
Ona koja te noću tera što pre u novi dan,
ona zbog koje sa sjajem u očima izlaziš iz kuće
jer znaš da te nešto posebno čeka.
Reci mi jer i ja bih dobro znao da pričam ti o tome.
Da ti pričam kako je...kako je kad prazan ulicom hodam
i ne svesno tražim da te sretnem tamo gde nisi.
I sa jačim vetrom ja jače stisnem svoj džep
onako kako bi ti nekad baš u tom trenu stisnula u njemu moju ruku.
A ja bih zastao zagrlio te i poljubio,i ti bi mi kroz najlepši osmeh stisnutih zuba
rekla požuri hladno je.A ja sam goreo od ljubavi.
...A trebalo je tada još stajati...stajati i ne doći tamo gde smo i ti i ja sada,
u istom gradu na dva kraja...Ali ja ću uvek osećati da smo celina.
Baš kao onda kada smo se držali za ruke.

Ti si moja neispričana priča

Ti si moja neispričana priča

Ti si moja neispričana priča
čiji kraj menjam svake noći,pa se pre spavanja
molim da učiniš ga srećnim tako što ćeš mi opet doći.
Ti si moja neispričana priča,
a ja u njoj tek onako bitan lik to moj je film,moja uloga
da čekam galvnu glumicu a u njemu to možeš biti samo ti.
Ti si moja neispričana priča o kako bih voleo da je
više ne pišem sam,
svoje sam ti srce sa olvokom i papirom moje sudbine bio spreman,
da bez  oklevanja,kad poželiš ti dam.
I dođii,dođi,ispiši nove redove većim slovima,pomozi mi i oboji moj svet
zajedničkim snovima.
Ne stavljaj tačke,tamo gde to piše ti stavi zareze da nastavimo srećniji i jači
bez ove glupe i bezsmislene pauze.
Stavi apostorfe gde ti fale reči,jer ti i ja smo mana koja se jako  teško leči.
Ti si moja neispričana priča koju svakog jutra pričam na glas sebi,
ponavljam te rečima da čuješ me ali počnem je pričati tiho
jer pomislim da ti se svidela ne bi.
Ti si moja neispričana priča...

Tebi

Tebi

Pričaju mi da je teško mada vidim i sam ...
Nedostaješ mala da obojiš mi dan,
Da li pre spavanja me tražiš da dođem ti u san...
Da još jedan ti zagrljaj dam.
Ja moram dalje,ali zar to moram sam?
Neću pasti,osvojiću vrhove nove,ali ...
Želeo bih da si pored mene jer svaki koji osvojim
tvojim imenom nazovem.
I koračam,molim se,da gde god budeš osetiš samo sreću,
koju sam ja osećao sa stobom,a koju skoro osetiti neću..
Čudna je vaga života pa na stranu sreće koji kamen stavim,
da prevagne gde bih hteo i tako se vadim.
No kako bilo verujem i ostajem pri tome da svojim putem kreneš još
jače baš kada te slome.

Želeli smo

Želeli smo

Želeli smo nekada što pre,želeli smo više.
Tražili smo bolje,kao da ćemo tamo naći nešto što imali nismo,
a nismo,nismo znali da imamo sve...samo nam je svest o tome nedostajala.
Samo nam je daljina falila da razumemo to.Falilo je izgleda da samo budemo
daleko, da bi smo istu daljinu prezirali jače nego što smo je želeli.
A jesmo se voleli...samo ljudi koji se vole su bili spremni da odu tako daleko...
Šteta pa nismo imali još  ljubavi da bi se odatle vratili-jer samo nas ljubav pokreće i
hrani potrebnom snagom.
Vadim svesku svojih pesama i otresam prašinu sa korica-ispod prašine,prašina naših dana.
I na trenutak dobro poznati osećaj punog srca kao da opet smo tu.
I kad sve prestane pesma će trajati,a mi,ako ništa se drugo ne promeni- mi ćemo se sigurno kajati.

Zvuči poznato

Dođu dani kada misliš da si potpuno sam
dođu dani kada misliš da je totalni kraj
dođu trenuci kada misliš da igraš pogrešno i
da nema smisla,da si samo glas koji odzvanja
među stenama u nepovrat.
Da te svaki vetar nosi gde god duva..
Zvuči poznato ?
Da zvuči poznato reko bih da miriše na poraz da ne znam.
Da ne znam da je zora najcrnja pred svitanje
Da ne znam da su poslednjih petedest metara pre vrha najteži za
penjanje.
Reko bih da miri[e na poraz ali znam tok kojim pobeda dolazi
i kao ratnik pre borbe smireno dišem i nosim svoj bol
vidim traku cilja vidim drhtanje mišica ali udahnem i potrčim još jače
i umesto da padnem samo sa čela obrišem znoj.
Jer znam da to je moj kroj,makar ostao sam ja dobiću i ovaj boj,
upornost i trud,nepokolebivost i ljubav prema svakom predjenom koraku-
to je pobednički spoj.
ne dam da me oblak koji se mršti uveri da iznad njega nema sunca.
Proćićešs kao što prolaze i trenuci slabosti dolazi svitanje
i vec vidim sucna zrak,koliko god bila crna noć
pred danom bezi mrak.
Reko bih da miriše na poraz da ne znam da se bumerang vraća
kada misliš da je otiso predaleko.
Najgori su oni koji videte dok drhtiš i pitaju
da li mozda drhtiš,čekajuci puna srca da čuju te
da i sam priznaš ono sto od tebe žele da vide.
Ne nisu te pitali da bi te zadržali,pitaju te  da bi
znali koliko treba da se skolne da ako padneš
ne padneš na njih.
Ali zelja za tvojim padom ljulja njihovo držanje
i padaju povlačeći se nazad dok misle da upravo sledi tvoj pad.
Videvši to krecem da koračam sigrunije i jače i gle
čuda kad odlučiš da uspeš sav nestaje bol.
I cilj videvši tvoju volju urpkos svemu
dok trčiš ka njemu kao devojka koja dugo čeka
dragog svog kreće da trci ka tebi.
I ništa te ne zaustavlja da pobediš.

Ti i ja

Ti I ja

Zaista ti kažem mi nemamo gde nego biti ovde I sada,
ovde gde hodam I dišem,
baš ovde dok gledam I pišem.
Sine,šapuće kroz mora,šume I reke,jedina nam planeta mati.
Dete moje ne razaraj moja pluća jer su tvoja-shvati.
Pogrešno sam uzimaš I kradeš sve ono što ti ja od srca mogu dati.
Potrebno je da znaš da smo jedno-pokušaj da to shvatiš.
Zar ti zla koja mi činiš ne govore da kad moje onda i tvoje srce
mora da pati .
Spoznao si mnoge moje tajne,ali za ovu nekako ne želiš znati.
Jer kad meni korene sečeš,sečeš tlo pod nogama svojim.
Imaš slobodu svu nad prostranstvima mojim,ali nezahvlanost čini
da sve ti je tesno I to je ono čega se bojim.
Ti činiš sve da ja umerem a ja sve opet da postojiš.
I na kraju sam činiš da me se bojiš.
Plač mojih potoka i reka ume jako da te  boli,
međutim roditelj strog je  zato što svoje dete jako voli -pa kada
 se srdi onda to čini da bi čovek bio bolji.
Razumi znake koje ti dajem i svoju ćeš stvaralčku moć obojiti punim sjajem.

Život je fer onoliko koliko ti budeš fer prema sebi

Život je fer onoliko koliko ti  budeš fer prema sebi

U životu kako sazrevam učim da čitam između redova između kojih se provlačimo sa svim koferima emocija,rana,sećanja,uspona i padova,ostvarenih i neostvarenih želja,pravih i promašenih ljubavi,pogrešnog i pravog posla.Sa  svim odlukama koje moramo doneti.
Padajući i ustajući učim da su padovi neminovni a pobede moguće.
Da nas padovi uče da sa većim  poštovanjem hodamo.
Pre ili kasnije moraš da shvatiš da samo ti, ma šta god čuo i video,samo ti najbolje znaš ono što želiš u životu i samo ti možes da osetiš ono što ti za srećan život treba.
Od drugih ne očekuj zahvalnost,ali budi zahvalan na svemu što jesi i svemu što  imaš.Jer koristi imaš samo od svoje !
I tako je  u svemu što budeš radio.
Drugi te ne moraju poštovati,ali ti moraš sebe više nego svi zajedno.
Drugima si izbor,ali sa sobom nemaš izbora i zato uvek moraš ići dalje.
Ne traži ničiju dozvolu da budeš srećan jer ćeš to biti onoliko koliko sreće dozvoliš sebi,svoju ličnu sreću možes da doživiš samo ti.To nije nešto što će neko drugi!
Ako dozvoliš da te zgaze,budi siguran da će tako biti.
Neko pametan je to lepo reko...
’’Glupo je očekivati da lav ne pojede tebe samo zato što ti ne jedeš lavove’’ logično zar ne ? J
Granice i pravila između drugih i tebe postavljaš i pomeras isključivo ti ?Razumemo se ?
I na kraju da bi postigao ono što želiš-uradi sve ono što je potrebno-budi fer prema sebi.
Kelvin Kulidž je reko : Ništa na svetu ne može zameniti upornost.
Ne može ni talenat-nema češće pojave od talentovanog neuspešnog čoveka.Ne može ni geniji-nepriznati genije je skoro kliše.
Ne može ni obrazovanje – svet je pun zapuštenih obrazovanih ljudi.
Samo upornost i odlučnost su svemoguće.
Slogan ’’samo nastavi’’ je od uvek rešavao  i uvek će rešavati probleme ljudske rase.
A ja bih dodao da i probleme i rešenja u životu stvaramo samo upornošću.

Dan tvog buđenja !

Dan tvog buđenja

Ostvaljen,zaboravljen,depreisvan ili smoren,
zbunjen ili uplašen..
Pao posle dva ili tri koraka ?
Stao ?Ustani! danas je dan tvog buđenja !
Udahni i još jednom pogledaj svoj vrh u oči!
Pokreni se i isisaj život iz svakog centimetra oko tebe.
I više ništa neće biti isto osim toga da ćeš rešen da pobeđuješ
-pobeđivati !
Nema velike tajne uspeha osim da uspeh želiš iz sveg srca !
Trči,viči diši !Osećaš bol?Da li osećaš bol ?
Dobro je !Upravo rušiš granice svojih mogućnosti!
Ne možeš dalje ?Odlično !Tu preseseci i sad reci –ovaj dan je moj dan !
Moj život!Moje mesto !-Ovo je moja šansa !
Opusti se i prepusti snazi života !
Stvarno verujem da si mnogo pametniji od toga da bi pogunute glave
govorio ’’takva je sudbina’’-’’život nekome majka nekom maćiha’’
-Ne,moj život je ovo !OVAKO SE POBEĐUJE !!!Diši !
Osećaš kako ti se pluća šire ?Meduza se širi i skuplja da bi napravila
sledeći korak.Zbog čega ti puniš svoja pluća ?
ŠTA JE TVOJ SLEDEĆI KORAK ?!
Sitne duše mašu rukom i kažu ’’ naravno da ne’’
Ali ti nisi sitan!Ti si nešto drugačiji !
Smeo si da dođeš do ovog reda ?Nisi sklopio stranice ili kliknuo X ?
I pored toga što govorim koliko si slab?
Rekoh ti nešto si drugačije,nije slučajno da stojiš ovde.
Jak si možeš mnogo više-glavu gore !
I ti i ja,nešto nam je zajedničko-želimo više !ZATO GURAJ !
Još nešto nam je bliže –Možemo više !ZATO TE ŽELIM NA VRHU !

Koliko imamo vremena ?

,,Koliko imamo vremena?“

Danas kada smo na vrhuncu tehnologije, i kada ti se čini da je sve dostupno i brzo,
I kada  za čas pređeš od mesta do mesta, nekako nam je čovek postao najdalja destinacija...
E,moj ujače...u Francuskoj si već dve godine, vidim tvoje zeleno svetlo, i nemamo vremena da se ni ti meni  ni ja tebi javimo-,,Dobro je-online je, verovatno odmara.“
Onda se čujemo jednom u toku nedelje i razgovor završimo sa ,, I ajde sada pa idem da-moram da-i nije problem, razumemo se.“
Bako moja...tek sam došao a već žurim sa ručkom jer moram da idem...
Čeka me ovo, čeka me ono,čeka me onaj pa onda moram do ovog...
I na tvoja topla pitanja za koja izdvajaš svoju već podmuklu snagu odgovaram , ako nisam pored kompa,zureći u telefon ili radeći nešto sasvim deseto ti odgovaram sa ,,Da,mhm,ne znam,khm.“ , ili da bi sve zvučalo duže malo razvlačim slova.
A volim te... i koliki je dar imati baku?...
...Ali žurim, valjda i ti sama vidiš i razumeš...
,,Evo, stvarno ću jedan dan da izdvojim za sve nas bre!“- Laž  koju sebi svakog dana sa novim obavezima ponavljaš.
,,Eh,budalo“-govorim sebi-,, Pa neće ovi dani i trenuci  zauvek trajati“.
Do pre par godina osnovna, pa srednja i sad fakultet.I nije problem što sve to prolazi , nego što se računa u godinama.
Bože, kao vetar prolazimo, ali vetar svoju snagu ponovo sakupi a mi? – Mi nemamo vremena.
I ti koji ovo čitaš,stvarno se pitam odakle ti vremena?
I moram da ti kažem da si danas heroj! I hvala ti puno!
Eh,tata...Čujem te kako u sobi olovke oštriš i spremaš papire za svoj radni dan...U prolatu ti kažem ,,Dobro jutro“ i žurim, ne znam ni ja gde.
Ne razmišljajući da te zagrlim iz sve snage, jer, koliko bi dece danas to želelo da uradi...
I najviše me boli što sestru i mene sve manje pitate, jer ste ranije bili dosadni sa pitanjima na koja smo minimalnim odgovorima odgovarali,pa ne znam..možda ste se i navikli.
Bože,pa najgore  što se u kućama sve glasnije od ljudskog glasa čuje. I muzika, i youtube,i tablet, i ajfon,i laptop, i TV,automobili,serije,voditelji,reklame, a mi se čujemo u pauzama.
I brine me što toliko ćutimo...
Bako i deko... bolje da nam nije telefona, garantujem da bi smo se češće viđali.
Vašim ,,Kako ste?“ i našim ,,Dobro smo.“ , čini mi se da smo se udaljili.
Draga moja vredna devojčice...moja ljubavi...znam da nemaš vremena,nemam ga ni ja...ali ako ovi redovi  budu privilegovani da ih čitaš, pročitaj u njima da te jako volim!
Učimo,radimo,trčimo i pričamo u porukama. I misli i osećanja dobijaju na izražaju tek kada ih binarna mašina prevede.
I nisam protiv tehnologije, ali sam za čoveka!
Da li smo zaboravili da govorimo pa se izbegavamo ili smo postali preosetljivi na ljudski glas?
Nije problem što ne možemo naći vremena da posetimo i vidimo jedne druge.
Pored toliko ljudi mi smo se osamili.
I strina i striče, i tekta, i ujače, i sestro, i brate.
Hajde da pre nego  tražimo vreme, prvo jedni druge nađemo , i pronađemo ljude u sebi.

Žena

Žena

Žena se voli svakog dana
žena se ljubi sa svih strana,
Ženi se kosa poput svile mazi,
žena se čuva,žena se pazi.
Žena se grli  čvrsto a nežno,
ljubi se vrelo a sveže a snežno.
Ona je žedna čvrste ruke oko svoga struka,
kada ljubi ona se ne bruka.
Ona želi i traži da voljena bude,
jer kad ona voli ne mari kako o njoj sude.
Žena je žena da svi je žele i svi joj se čude.
Ženu razumi i zagrli kad je slaba ,
i za tebe će sve uraditi draga.
Ona je žena,ona je majka,
ona je iz stvarnosti najlepša bajka.
Njoj neko treba da toplo ruku joj drži,
svakog dana joj izmami osmeh
i njena si ljubav do srži.
Ženi pokaži zašto je žena, sebe u svemu što
radi potpuno daje-takva je prijatelju priroda njena.
Žena...za njom se duboko sa željom diše,
za njom se mašta,stvara  i piše.
Sa ženom se uvek može više...

Milmetri kilometara

Milmetri kilometara

Kada spavaš daleko od ruku i očiju mojih-čuvam te.
Kada šetaš tim velikim gradom sama,mila moja sve bih dao
da te kao kada smo zajedno okrenem,pribijem uz sebe i poljubivši te
na sred ulice ponovo ti kroz zagrizle usne kažem ’’Volim te ’’.
Volim te,nastavljam da te ljubim dišući duboko,isisajući ti usne osećam ti zubiće dok se srećna i iznenađena smeješ..
Neko bi reko ’’prokleta daljina’’ ali je ja neću kleti jer znam da nas isto sunce danas čini i znojavim i srećnim.
Isto obasjava kilometre između nas,i isto pokazuje milimetre do potpunog poljubca.
Aleksandra pesmo moja najbolja.
Neodustajem od tebe jer ne odustajem od snova.
Ne odustajem od nas jer svakim se danom kada smo zajedno rađam iznova.
Redovi su ovi moj podsetnik na naše trotoare koji nas dok ti gazis neku kaldrmu drugu pamte i zovu da oživimo ih ponovo.
Ne znam da patetičan budem-Izdržaću jer ljubav nad svim pobedu odnese.

Jedan od tih trenutaka

Jedan od tih trenutaka ...

Dobro znamo  se kada se jutrom gledamo u oči
noć je stvorila trenutke ispunjene strašću i tela su nam
obučena u poljupce, prekivena tragovima vrelih prstiju.
Na mojim grudima spavaš kao na zvezdi,moja jutarnja svežina
počinje mirisom tvoje mekane kože.
Naša soba više nije soba već nedođija i san zaljubljenih u ljubav.
Spavaj bebo moja mala,svet je previše grub za tvoje nežne ruke.
Ti tako veliki borac a duboko u sebi preosetljiva na zvuke.
Ne sumnjaj u mene kada sam od tovjih očiju daleko.
Ne sumnjaj da mnogi nas kraj sebe žele-pristali bi i da nas dele.
Moraš znati da i pre nego te sretoh duša izabra tebe.
I uvek to kažem,ma više si od žene.
Najbolje se izrazim u onome što ne kažem,a ti  jedina  savršeno razumeš.

Stope-Aleksandar Nikolić

Stope 

Nisu me zaustavile priče drugih o meni jer čvrsto verujem da je moja orginalna.
Porazi me nisu odvraćali sa puta.
Jer sam verovao da je cilj mngo važniji.
Izdaja me nije obeshrabrila već naučila da više cenim ljudskost.
Zatovrena vrata su me naučila da pre njih pogledam u przore srca ljudi.
Izazovi su mi šaputali da je svaki novi trenutak nova šansa koju treba iskoristiti.
Ljubav mi je pokazala da Bog zaista postoji.
Osmeh malog deteta me stalno opominje da vredi živeti.
Svaki dan mi je dokaz da nije dovoljno znati već uraditi.

Oko istine - Aleksandar Nikolić

Oko istine

Vidiš li išta pokraj puta.
Setiš li se gladnog kad setiš se svog punog skuta.
Malo češće spusti glavu dole,samo ako si čovek
vrediš više od pruta.
Nije sudibna za razočarenje kriva već nevera što
za noge nas drži.
Hej nema razloga za strah,kad prozor otvoriš svetlost
za čas tamu sprži.
Večni Bože šta ja to radim ako za molitvu vremena nemam ?
U vreme kada treba budan biti zar ja dremam ?
Jureći stvari zaboravljamo ljude,bez pokajanja i volje
pa kako nam bude ...
Zašto li nas razočarenja uopšte čude...
Pogledam sve divote oko sebe i postiđen udahnem i spustim glavu.
Shvativši da uzalud se često mrštim i da  onaj što prvi reče
’’život je dar ’’ i tek kako je bio upravu.
I gle ...sve Gospode što živi,živi u tvoju slavu.
Seti se mene poput deteta malog koje za sitnim radostima
smeši se i plače.
Sve što želim je ljubav u životu mome i bližnjih da nam
samo za njom srce skače.
I svi su pesnici pozvani da slave Boga jer Bog je ljubav
 i svi postojimo zbog toga.

Samo ćeš ti znati - Aleksandar Nikolić

Samo ćeš ti znati - Aleksandar Nikolić

Uvek je lakše biti s one strane
uvek je lakše ne biti u svojoj koži
I sve ti se čini kad čittaš one biografije
I životne priče da je sve redosled
koji je išo sam po sebi,nesvestan
da su se za svaki zarez svemiri lomili
I pomerali.
Neko će nekada pisati priču  o tebi,
sve će izgledati kao slika,a samo ćes ti znati
odluku svakog poteza na njoj.

Himna ljubavi - Aleksandar Nikolić

         Himna ljubavi

Zagrli me jako to je sve što želim ,
da sa tobom putujem ovom stazom što
život se zove.
Da u ovom beskraju stvaramo neponovljive
momente koji večno čuvaju tragove naše.
Želim da rosu pijem sa tobom,
da miris jutra povežem sa tobom.
Da spavamo pod vedrim nebom da u obliku
obalka tražimo naše srce.
Da zaboravimo vreme koje svi jure...
Samo jedan dan,samo jedne zvezdane noći...
Hoću da ih stobom delim.
Moja ljubavi sve prolazi al su trenuci večni.
Nije nam uvek lako al u ovim trenucima shavatamo
koliko smo srećni.
Neka teče ovaj život,zastanimo bar mi.
Zagrli me i poljubi u salvu večne ljubavi.
Želim da rosu pijem sa tobom,
da miris jutra povežem sa tobom.
Kao pčela sa najlepšeg cveta opijen kosom sam  tvojom.
U njoj se skrivam i dišem kao u nedođiji savršenog sveta.

Znam - Aleksandar Nikolić

Znam - Aleksandar Nikolič

Znam da na kraju sve dobro biva ,
znam da se u istrajnosti pobeda skriva.
Znam da ljubav naša na tom putu
ima najveća krila .
Znam da kiša večno padati neće,
da će posle svih daljina latice otvoriti
i naše cveće.
Znam i verujem da drugačije ne može biti
jer deca smo sreće.
Bože budi uvek snama jer radost svaka od tebe
kreće.
Doćiče ponovo trenuci zagrljaja i na sve strane
poljupci od meda.
Ponovo ćemo se smešiti jedno drugom krijući tela
od međusobnih pogleda.
                                                         Znam da naše tek počinje doba,još bolje to zna ova soba.

Generacijski zavet - Aleksandar Nikolić

                                                                                        Generacijski  zavet

Oprostite nam godine naše,
mi bi smo samo drugačije ,
neka vas zbog toga previše ne plaše.
I vi ste nekada u njima bili zar ste brzo zaboravili ?
Mladosti znam da sav je život put bez povratka,
ja ga hoću bez poretka.
Samo voz je što kraj najlepših predela najbrže juri.
A mi se trkali ko će prvi...
Suviše skup je da samo ga gledam,pretežak da ga
u tuđe ruke predam.
Da mogu stihovima ukrotiti vreme,
kako bi lako bilo moje breme.
Sve će proći,al šta je život ako ka najvišim naši snovi  ne streme.
Pusti me da stvaram jer drugačije ne umem,
ja zbog toga živim i zbog toga ću da umrem.
Neću ni ja od istorije pobeći daleko,ali eto...
Ako je to sve što od nas ostane neka nas upamti nekada neko.
Ako smo promena neka se desi,ako smo na sram i štetu pre toga
nas odnesi.
A znam...znam da vetar što nas nosi ipak nešto traži
i u našoj kosi.
Da ove reči nisu uzalud kao ni naše postojanje,
i da od njih nećemo vredeti manje.

Samo ti i samo toliko...-Aleksandar Nikolić

Samo ti i samo toliko...

Dobro pogledavši oko sebe i u sebi ne mogu a da se ne pitam šta je sa vremnom u kome živimo ?
Mlad si ? Pun snage,energije željan drugačijeg i lepšeg ?
Slušaš da živiš u pogrešnom vremenu? A ja mislim da nikada nije bilo boljeg vremena za promene nego danas.To je ono što nas pozitivce čini neophodnim u svakom društvu i svako doba.
Pitanje pravog trenutka je samo pitanje tvoje rešenosti da nešto uradiš i niko osim tebe na njega ne može da odgovori.Intelektualci,umetnici,kreativci,ljudi samosvesni osećam grižu savesti ako bih ćutao pred tim da danas svi više nego ikad ćutimo.Ćutimo pred nametanjem životne priče pisane rukom destruktivnih medija,kapitalističke pokretne trake,otrovanom hranom,kvazi intelekta,komercijalne ’’umetnosti’’ koja je izgubila svaku stvaralačku slobodu i smisao.Neću vam reći dirketno jer verujem da dirketno živite ovaj sadržaj u svojoj svakodnevnici.
To je normalno ? To je život ? Pognute glave koračajuči bez očekivanja,živeći pogrešnu sudbinu svakog puta kada glavu ponvo spustiš dole.Hteo bi ti ali ...nemaš skim.Nije ni vreme ni mesto.Da je to ono vreme ili da su bar ljud malo normalni.Da živis u Americi pa onda ....Međutim gle,nisu ljudi normlani,ovo nije Amerika,ali izvor snage potrebne za tvoj cilj je to što ti možeš biti samo ti.Budi!Šta to znači ?
Nemožeš promeniti klimu,nemožeš promeniti geografski položaj sve što možeš je promeniti sebe.Promeni svoj dominatni životni stav.Umesto hejta uhvati se osemha i skejta.U tako malo stane mnogo životne filozofije.Promeni svoje misli promenićeš svoj svemir  jer zbog pogrešnih i dolazi sav tvoj nemir.Vatra se ne gasi alkoholom,led se ne topi snegom, to znači da bi oterao mrak upali svetlo.Ne bori se protiv mraka već samo upali svetlo.Da li razumeš šta hoću da ti kažem ? Pokreni se,umesto zbog čega pitaj kako.Akcija ! Rad na sebi i samo rad je proverena prečica do srećne i zadovoljne ličnosti.Ne postoji stvarnost od koje bi mogao da se sakriješ u bajci ali ne postoji ni takva  bajka koja bi se mogla porediti sa tvojom stvarnošću kada svoju želju spojiš sa verom i svoju veru podupreš radom a sve to obojiš osmehom.Sva snaga za jednu novu misao koja može zaživeti samo kroz nas, leži u onom što nas svakog trenutka prati- u izboru.Umesto vesti sa tv izaberi svoj dnevnik.Umesto kafe i cigareta izaberi sklekove i trubšnjake svakog puta kada poželiš  ovo prvo probati-rezultat je fantastičan.Danas izaberi da pobediš.
Danas izaberi da počneš,nije bitno kada ćeš završiti.Samo danas daj sve od sebe.Samo danas pokušaj da razveseliš pet ljudi.Samo danas kada primetiš da misliš negativno brzo stvori pet pozitivnih misli i raloga.Nije bitno da li zaista postoje, tvoj osmeh će biti veoma stvaran.Samo danas izaberi da ćeš se posveiti srcu.Samo danas oprosti svima.Samo danas nabroji 10 razloga zbog čega si poseban.Nađi samo pet stvari koje imaš a neko bi sve dao da ih ima.Sve ovo uradi svakog dana tako da bude danas.I videćeš da je danas zaista tvoj dan za pobedu.Videćeš da je mesto na kome si, najlepše mesto na svetu koje može da ti pruži baš takvo iskustvo.

Aleksandar Nikolić
višestruko taletovani i nagrađivani
motivacioni pisac i govornik

Novine -Nova naša reć ONI DOLAZE -Aleksandar Nikolić

Aleksandar Nikolić šesti put osvojio prvu nagradu za poeziju

Aleksandar Nikolić mladi autor iz Leskovca na nedavno održanom festivalu poezije osvojio je svoju šestu po redu prvu nagradu "Pavle Popović"
U organizaciji Scene svih kreativnih, održava se TREĆI međunarodni festival
za decu osnovnih i srednjih škola, studentsku i omladinu do 30 godina
"PAVLE POPOVIĆ".
Žiri festivala radio je u sastavu mr. Jovan Mihajilo (predsednik), mr. Nera Legac (član) i Stojan Simic Krpica (član). Na konkurs je stiglo nekoliko
hiljada radova od više stotina autora iz zemlje i inostranstva (mahom iz
zemalja bivše Jugoslavije),iz danasnjeg regiona.

http://www.mcleskovac.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5324%3Aaleksandar-nikoli-estu-put-osvojio-prvu-nagradu-za-poeziju&catid=40%3Avesti-dana

``Poezija uzdiže duh do neba " književno veče Aleksandar Nikolić 15.03.2014

Subota 15.03.2014. od 18h u konaku saborne crkve u Leskovcu održano je duhovno veče autora koji su svojim stihovima uradili ono na sta duhovnost i zove "spojili nebo i zemlju"".Ovo veče puno blagodati delilo je više desetina ljudi magistra,doktora,amatera,umetnika,duhovnika,najuspesnih studenata i učenika iz svih svera.

 

Dan zaljubljenih i glas lepseg pola 14.02.2014 Leskovac rising with Aleksandar Nikolić

Aleksandar Nikolić je podršku lepšem polu i svojim građanima pokazao posvetivši im svoje najlepše pokretačke pesme na platou ispred Leskovačkog kulutornog centra.U ovom dogadjaju akcenat je stavljen na zasiti zena od rastuceg nasilja koje se sprovodi na svim nivoima porodice,posla i osnovnih zivotnih prava.
Ovo desavanje organizovano je u okviru svetske organizacije ``ONE BILLION RISING" .

Književno veče "Pozitivnih Vibracija "

Veče ‚‚ Pozitivnih vibracija " 08.02.2014 u Leskovcu održano u clubu Apolo sa preko 160 posetilaca i 7 mladih talentovanih umetnika .Veče je organizvano u okvriu Be Human organizacije.
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.231576950361513.1073741831.203586823160526&type=3
Hvala svima na podrsci koju nam svaknodevno pruzate i sirite pozitivnu i kreativnu energiju ! 

Kolumna jugmedia - Aleksandar Nikolić želim osemh i radost

``Želim osmeh i radost ne stidim se toga, postoji razlika između ozbiljnog pristupa stvarima i negativnog pristupa, često mešamo ova dva``
.http://jugmedia.info/2014/03/04/zelim-osmeh-radost/

Baš tako

Baš tako

Stvori svoj svet mislima kako želiš da se osećaš.
Šta želiš da budeš ?Šta želiš da te okružuje ?
Pošalji dobre vibracije i opusti se ...Nasmej se .
Sve će doći na svom mestu kad je i potrebno.
Ovde si,nije bitno šta si mogao i gde si mogao da budeš.
Bitno je kako se sada osećaš i šta zapravo želiš.
Otvori oči imaš toliko razloga da budeš zahvalan.
Znaš...srce kuca napred želeći da dotakne drugo srce.
Pomozi mu!Zagrli je!Pomozi srcu,smanji daljinu,zagrli je!
Poljubi je!Uživaj u ovom danu!Uživaj u njenoj kosi kao
u najlepšoj svili.

Alter ego

Alter ego

Novi dan je novi korak koji bez sumnje moramo učiniti . . .
Svaki novi korak vodi nas bliže cilju kome idemo .
Ali kako da znam gde da idem  ako ne znam gde hoću da stignem.
Ponekad jednostavno želim da sve stane baš kako je sada , ponekad želim
da se nešto nikada nije dogodilo a ponekad tako nestrpljivo čekam da se to
nešto dogodi ...uvek ponekad .
Ponekad ni sam ne znam šta želim i pitam se čemu želje uopšte o odakle u nama .
I sve što se događa i sve što će se dogoditi nekada osećam tako povezano u jedno .
Kao da je kraj u početku i početak u kraju , i kao da sve zauvek traje
i kao da sve već postoji .
Nekada tražim dela a sa poukom  koju sam moram napisati .
Često tražim tragove  puta koje sam moram napraviti .
Nekako sam uvek tražio priče o idealima koje ne našavši nigde sam
počinjem živeti .
Nekako ....ono što želim da vidim moram jednostavno da budem .

Uspeh nije sreća ali sreća jeste uspeh

Uspeh nije sreća ali sreća jeste uspeh

Često se čuje da imam samo to bio bih najsrećniji ,
kad bi se ovo i ono e tad bih stvarno bio srećan .
A da je on , a da je ona ..eh da sam ja .
Toliko spominjanje sreće a sreća ni od kuda .
Pa šta nam onda znači taj pojam sreće ako 
nam i onda izmiče čak i kada nešto u  očima
drugih postignemo ?
Zašto svoju sreću tako daleko stavljamo ispred sebe ?
Možda bi smo na pitanje ’’gde’’ lako odgovor dali ako  prvo
odgovorimo na pitanje ’’šta’’ - Pa šta je sreća ?
To što ste tu gde jeste i ovo čitate ili to što uopšte
znate da čitate ? Ali možda to smatrate suviše
malim razlogom za sreću .
A možda je najveći  deo odgovora na pitanje
šta je sreća upravo u malim stvarima ...
Najuspešniji ste onda kada ste najsrećniji  ,
ma iz bilo kojih razloga to bilo .
Smejali se jahti ili plavom nebu sreća
je u vašem osmehu .

Sitnice su trening za velike stvari !

Sitnice su trening za velike stvari

Probudi se , osvesti  se ....
Nije uvek sve samo sivo niti sunce u celom svetu
istovremeno sija .
Ni suze ni osmeh nisu zauvek trajni ,
ali trajno teže da ovise o tebi .
Kada padneš ne razmišljaj da li je potrebno da ustaneš
ni koliko ti je potrebno da ustaneš .
Samo jednostavno ustani !Brzo,hitro , bez  filizofije . . .
U tom pokretu piše sva teorija tvog uspeha .. .
Samo uradi to !
Probudi se ! Kompletan tvoj život je u tvojim rukama .
Svaka tvoja odluka je bitna , nebitne ne postoje !
Jer sitnice su trening  za velike stvari !
Do cilja trkačke staze dolazi se nizom urađenih koraka .
Ne odlaži , ne razmišljaj, uradi ono što znaš da je potrebno ,
ono što te čeka .
Ako se ikada okreneš iza ,  videćeš da je to bila jedna
od najboljih odluka . 

Samo pravo !

                     SAMO PRAVO

   Želiš da u tebi nastupi promena , bojiš se prvog
   koraka jer misliš da je život izvan tvog domena .
   U sebi govor držiš da bi sve bilo drugačije da si
   pod srećnom zvezdom rođen , ipak srž problema
   je što koračaš takvim stavom vođen .
   I kako god bilo , šta god da te trenutno muči ,
   kada od života dobiješ limun-kako da limunadu
   napraviš nauči .
   Mnogo je želja . mnogo je težnji bilo ih jeste i uvek
   ih biće , svi naši snovi su preveliki za dan jedan ,
   valjda zbog toga sutra opet sviće .
   Život je krug  ne znam da li ova karta važi za samo
   jedan , ako je tako suviše je vredan .
   Oprosti , voli , ustani opet ni jedan dan nećeš dobiti
   nazad , suviše jak je razlog tvog rođenja da bi tako
   ostao prazan .
   Ti , baš ti , ti što s nevericom rukom mašeš i pogledom
   negde gore , ali zarži ga malo duže,  tamo ime tvoje piše
    - pogledaj malo bolje .